1. Mojsijeva 45:16-28

Vest se pročula i na faraonovom dvoru: „Došla su Josifova braća!“ To je bilo drago faraonu i njegovim dvoranima. Faraon reče Josifu: „Reci svojoj braći ovako: ’Natovarite vašu stoku i idite u hanansku zemlju, pa povedite svoga oca i vratite se k meni. Ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu, pa ćete se hraniti od obilja zemlje.’ Ti nadalje naredi: ’Učinite ovo: uzmite kola iz egipatske zemlje za vašu decu i za vaše žene, povedite svoga oca i dođite ovamo. Ne žalite za svojom imovinom, jer vama pripada najbolja zemlja u Egiptu.’“ Sinovi Izrailjevi tako i učine. Po faraonovoj naredbi im je dao kola i hranu za put. Svakome od njih je dao novu odeću, a Venijaminu je dao tri stotine srebrnjaka i pet pari nove odeće. A svome ocu je poslao deset magaraca natovarenih najboljim proizvodima Egipta, te deset magarica natovarenih žitom, hlebom i namirnicama ocu za put. Zatim je poslao svoju braću. Dok su odlazili, rekao im je: „Ne svađajte se putem!“ Pođu oni tako gore iz Egipta i dođu svome ocu Jakovu u Hanan. Zatim ga izveste: „Josif je još uvek živ! Šta više, on je vladar nad celom egipatskom zemljom.“ Jakovu se sledilo srce; nije mogao da im poveruje. Ali kad su mu preneli sve što im je Josif rekao i kad je video kola koja je Josif poslao da ga dovezu, živnuo je duh njihovog oca Jakova. Tada Izrailj reče: „To je dovoljno! Moj sin, Josif, je još uvek živ! Otići ću da ga vidim pre nego što umrem.“