1. Mojsijeva 45:1-28

Josif nije mogao više da se uzdržava pred svojim slugama, pa je povikao: „Neka svi izađu!“ Pošto niko od njegovih ljudi nije ostao s njim, Josif se otkrio svojoj braći. Tada je glasno zaplakao, tako da su ga i Egipćani čuli. Čak je i faraonov dom dočuo za to. „Ja sam Josif! – rekao je svojoj braći. Je li moj otac zaista još živ?“ Njegova braća nisu mogla da odgovore svome bratu; bili su potpuno uplašeni pred njim. Josif je zatim rekao svojoj braći: „Priđite k meni.“ Kad su prišli, rekao im je: „Ja sam vaš brat, Josif, koga ste prodali u Egipat. No, sada se nemojte žalostiti i gneviti na sebe što ste me prodali ovde. Bog me je, naime, poslao pred vama da vas održi u životu. Već su dve godine od kako je glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve. Bog me je poslao pred vama da vam sačuvam potomstvo na zemlji i da vas održim u životu velikim izbavljenjem. Stoga, niste me vi ovde poslali, nego Bog. On me je postavio faraonu za glavnog savetnika, za upravitelja celog njegovog doma, te za gospodara nad celim Egiptom. Zato se brzo vratite mome ocu, pa mu recite: ’Tvoj sin Josif ti poručuje: Bog me je postavio za gospodara nad celim Egiptom. Zato dođi k meni, ne oklevaj! Nastanićeš se u kraju Gosenu, pa ćeš mi biti blizu: ti, tvoji sinovi, tvoji unuci, tvoje ovce i goveda, i sva tvoja imovina. Ja ću se tamo brinuti za tebe, jer glad će trajati još pet godina. Tako nećeš gladovati ni ti, ni tvoja porodica niti stoka što ti pripada.’ Evo, vidite i svojim očima, kao što vidi i moj brat Venijamin, da sam to ja koji vam govorim. Ispričajte ocu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste videli. Požurite i dovedite ovamo moga oca!“ Onda je pao svome bratu Venijaminu oko vrata i zaplakao. Venijamin je takođe plakao zagrlivši Josifa. Potom je plačući izljubio i svu ostalu braću. Posle toga su braća razgovarala. Vest se pročula i na faraonovom dvoru: „Došla su Josifova braća!“ To je bilo drago faraonu i njegovim dvoranima. Faraon reče Josifu: „Reci svojoj braći ovako: ’Natovarite vašu stoku i idite u hanansku zemlju, pa povedite svoga oca i vratite se k meni. Ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu, pa ćete se hraniti od obilja zemlje.’ Ti nadalje naredi: ’Učinite ovo: uzmite kola iz egipatske zemlje za vašu decu i za vaše žene, povedite svoga oca i dođite ovamo. Ne žalite za svojom imovinom, jer vama pripada najbolja zemlja u Egiptu.’“ Sinovi Izrailjevi tako i učine. Po faraonovoj naredbi im je dao kola i hranu za put. Svakome od njih je dao novu odeću, a Venijaminu je dao tri stotine srebrnjaka i pet pari nove odeće. A svome ocu je poslao deset magaraca natovarenih najboljim proizvodima Egipta, te deset magarica natovarenih žitom, hlebom i namirnicama ocu za put. Zatim je poslao svoju braću. Dok su odlazili, rekao im je: „Ne svađajte se putem!“ Pođu oni tako gore iz Egipta i dođu svome ocu Jakovu u Hanan. Zatim ga izveste: „Josif je još uvek živ! Šta više, on je vladar nad celom egipatskom zemljom.“ Jakovu se sledilo srce; nije mogao da im poveruje. Ali kad su mu preneli sve što im je Josif rekao i kad je video kola koja je Josif poslao da ga dovezu, živnuo je duh njihovog oca Jakova. Tada Izrailj reče: „To je dovoljno! Moj sin, Josif, je još uvek živ! Otići ću da ga vidim pre nego što umrem.“