1. Mojsijeva 45:1-14

Josif nije mogao više da se uzdržava pred svojim slugama, pa je povikao: „Neka svi izađu!“ Pošto niko od njegovih ljudi nije ostao s njim, Josif se otkrio svojoj braći. Tada je glasno zaplakao, tako da su ga i Egipćani čuli. Čak je i faraonov dom dočuo za to. „Ja sam Josif! – rekao je svojoj braći. Je li moj otac zaista još živ?“ Njegova braća nisu mogla da odgovore svome bratu; bili su potpuno uplašeni pred njim. Josif je zatim rekao svojoj braći: „Priđite k meni.“ Kad su prišli, rekao im je: „Ja sam vaš brat, Josif, koga ste prodali u Egipat. No, sada se nemojte žalostiti i gneviti na sebe što ste me prodali ovde. Bog me je, naime, poslao pred vama da vas održi u životu. Već su dve godine od kako je glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve. Bog me je poslao pred vama da vam sačuvam potomstvo na zemlji i da vas održim u životu velikim izbavljenjem. Stoga, niste me vi ovde poslali, nego Bog. On me je postavio faraonu za glavnog savetnika, za upravitelja celog njegovog doma, te za gospodara nad celim Egiptom. Zato se brzo vratite mome ocu, pa mu recite: ’Tvoj sin Josif ti poručuje: Bog me je postavio za gospodara nad celim Egiptom. Zato dođi k meni, ne oklevaj! Nastanićeš se u kraju Gosenu, pa ćeš mi biti blizu: ti, tvoji sinovi, tvoji unuci, tvoje ovce i goveda, i sva tvoja imovina. Ja ću se tamo brinuti za tebe, jer glad će trajati još pet godina. Tako nećeš gladovati ni ti, ni tvoja porodica niti stoka što ti pripada.’ Evo, vidite i svojim očima, kao što vidi i moj brat Venijamin, da sam to ja koji vam govorim. Ispričajte ocu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste videli. Požurite i dovedite ovamo moga oca!“ Onda je pao svome bratu Venijaminu oko vrata i zaplakao. Venijamin je takođe plakao zagrlivši Josifa.