1. Mojsijeva 44:1-26

Josif naredi upravitelju svoga doma: „Napuni vreće ovih ljudi hranom onoliko koliko mogu poneti, a novac svakoga od njih stavi odozgo u njegovu vreću. A moj pehar, onaj srebrni pehar, stavi odozgo u vreću najmlađega zajedno s njegovim novcem za žito.“ Upravitelj učini onako kako mu je Josif rekao. Kad je svanulo jutro, otpremili su ljude i njihove magarce. Oni još nisu bili otišli daleko od grada, kad Josif reče upravitelju svoga doma: „Ustani i pođi za onim ljudima. Kad ih stigneš, reci im: ’Zašto uzvraćate zlo za dobro? Zar da ukradete pehar iz kog moj gospodar pije i iz kog čita budućnost? Učinili ste zlo!’“ Kad ih je stigao, rekao im je te reči. Oni mu rekoše: „Zašto moj gospodar govori takve reči? Daleko bilo od tvojih slugu da učine takvu stvar! Čak i novac koji smo našli odozgo u našim vrećama smo ti vratili iz hananske zemlje. Kako bismo, onda, mogli da ukrademo srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? A ako kod nekog od tvojih slugu nađeš ono što pripada tvome gospodaru, taj će umreti, a mi ostali ćemo postati robovi tvome gospodaru.“ „U redu, neka bude kako ste rekli – složio se upravitelj. Ipak, samo onaj kod koga se pronađe pehar će mi biti rob. Vi ostali ćete biti bez krivice.“ Brže-bolje su spustili svoje vreće na zemlju, te je svaki od njih otvorio svoju. Upravitelj je pretraživao od najstarijeg pa do najmlađeg. Pehar je pronađen u Venijaminovoj vreći. Na to oni razderu svoju odeću. Onda svaki natovari svog magarca, pa se vrate u grad. Josif je još bio tamo kad su Juda i njegova braća stigla. Oni se bace pred njim na zemlju. Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao ja otkriva budućnost?“ Juda odgovori: „Šta možemo reći mome gospodaru? Šta da kažemo? Čime da se opravdamo? Bog je otkrio krivicu tvojih slugu. Evo nas, robovi smo moga gospodara, i mi i onaj kod koga je pehar nađen.“ „Daleko bilo od mene da učinim tako nešto! – reče Josif. Samo onaj kod koga je pehar nađen će biti moj rob. Vi ostali se mirno vratite svome ocu.“ Juda mu je tada pristupio i rekao: „Moj gospodaru, dozvoli svome sluzi da ti se obrati. Ne gnevi se na tvoga slugu, jer ti si kao faraon. Moj gospodar je pitao svoje sluge: ’Imate li oca ili brata?’ A mi smo odgovorili mome gospodaru: ’Imamo starog oca i brata koji se rodio ocu pod starost. Taj je najmlađi. Njegov pravi brat je umro, tako da je on jedini ostao od svoje majke. Otac ga mnogo voli.’ Ti si zatim rekao: ’Dovedite ga k meni da ga vidim svojim očima!’ A mi smo ti odgovorili: ’Dečak ne može da napusti oca; ako ga ostavi, otac će umreti.’ Ali ti si rekao svojim slugama: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, ne izlazite mi na oči.’ Kad smo se vratili tvome sluzi, našem ocu, preneli smo mu reči moga gospodara. Na to je naš otac rekao: ’Vratite se i kupite nam nešto hrane.’ Mi smo mu rekli: ’Ne možemo da idemo tamo. Ići ćemo samo ako naš najmlađi brat pođe s nama. Ako on ne bude bio s nama, tom čoveku nećemo moći da izađemo na oči.’