1. Mojsijeva 43:16-34

Kad ih je Josif video sa Venijaminom, rekao je upravitelju svoga doma: „Odvedi ove ljude u kuću, a potom zakolji jedno živinče i prigotovi ga, jer će oni obedovati sa mnom u podne.“ Sluga učini kako mu je Josif rekao, te ih je odveo u Josifovu kuću. Ljudi su se uplašili kad su bili dovedeni u Josifovu kuću. Mislili su: „Dovedeni smo ovde zbog novca koji nam se našao u vrećama prvi put. Sada će nas napasti i svladati, pa će nas uzeti za robove zajedno s našim magarcima.“ Kad su bili na ulazu u kuću, oni pristupe upravitelju Josifovog doma i obrate mu se: „O, gospodaru! Mi smo tu već jednom dolazili da kupimo hrane. Ali kad smo došli u prenoćište, otvorili smo naše vreće i tamo je bio naš novac. Svaki od nas je, u svojoj vreći, odozgo, zatekao svoj novac, istu svotu. Evo, doneli smo ga sa sobom. Sa sobom smo poneli još novca da kupimo hrane. Ne znamo ko nam je stavio novac u naše vreće.“ „Budite spokojni! – reče im upravitelj. Ne plašite se! Vaš Bog i Bog vašeg oca je stavio blago u vaše vreće. Vaš novac je stigao k meni.“ Potom im je izveo Simeuna. Kad ih je doveo u Josifovu kuću, upravitelj im je dao vode da operu noge, a njihovim magarcima je dao hranu. Zatim su pripremili dar da dočekaju Josifa kad stigne u podne, jer su čuli da će tamo ručati. Kad je Josif došao u kuću, oni mu donesu darove koji su poneli sa sobom i poklone mu se do zemlje. Josif ih je upitao za zdravlje, i nastavio: „A je li zdrav vaš stari otac o kome ste mi govorili? Da li je još živ?“ „Tvoj sluga, naš otac, još uvek je živ i u dobrom je zdravlju“ – odgovore oni i duboko mu se poklone. Podigavši pogled, Josif opazi svoga brata Venijamina, sina svoje majke, pa upita: „Da li je ovo vaš najmlađi brat o kome ste mi pričali?“ Onda doda: „Neka ti Bog podari milost, sine moj!“ Josif se od samilosti potresao videvši svoga brata, pa je žurno izašao napolje tražeći gde da se isplače. Ušao je u jednu sobu i tamo se isplakao. Onda se umio i izašao. Sabravši se, naredio je: „Neka se posluži ručak!“ Josifu su služili ručak odvojeno, njima su služili odvojeno, i Egipćanima koji su jeli s njima su takođe služili odvojeno. Egipćani, naime, ne jedu sa Jevrejima, jer je to za njih odvratno. Pred njim su sedeli po svojoj starosti, od prvorođenca do najmlađeg, na šta su se oni gledali u čudu. Obroci su im se donosili s njegovog stola. Međutim, Venijaminov obed je bio pet puta veći. Tako su pili i gostili se s njim.