Tada glavni peharnik reče faraonu: „Setih se danas mojih pogrešaka kad se ono faraon razljutio na svoje sluge, pa je bacio mene i glavnog pekara u pritvor, u kući zapovednika telesne straže. Jedne noći smo obojica usnuli po san, i svaki san je imao svoje značenje. Tamo je sa nama bio jedan mladić, Jevrejin, rob zapovednika glavne straže. Mi smo mu ispričali naše snove, a on je protumačio i moj i njegov san. Desilo se baš onako kako nam ih je protumačio; ja sam bio vraćen u službu, a onoga su obesili.“
Faraon odmah pošalje po Josifa, te su ga žurno izveli iz tamnice. Nakon što se obrijao i obukao novu odeću, izašao je pred faraona. Faraon reče Josifu: „Usnio sam san, ali ga niko ne može protumačiti. Čuo sam da se priča o tebi da možeš da protumačiš san čim ga čuješ.“ Josif odgovori: „Ja ne mogu, ali će Bog dati odgovor faraonu koji će ga umiriti.“ Faraon reče Josifu: „Sanjao sam da stojim na obali reke Nil, kad iz Nila izađe sedam debelih i lepih krava. Pasle su među trskom. Ali tada za njima izađe sedam drugih krava, jadnih, mršavih i veoma ružnih. U celoj egipatskoj zemlji nisam video tako ružnih krava. Tada te mršave i jadne krave proždru onih prvih sedam debelih krava. No, iako su ih progutale, nije se primećivalo da su im u trbuhu; izgledale su jadno kao i pre. U taj čas se probudim. Zatim sam u snu video kako je na jednoj stabljici izraslo sedam klasova, punih i jedrih. Ali posle njih izraste sedam suvih, šturih i istočnim vetrom opaljenih klasova. Ti šturi klasovi proždru onih sedam dobrih klasova. Ispričao sam ovo i gatarima, ali niko nije znao da mi odgovori.“
Josif reče faraonu: „Faraonovi snovi su, u stvari, jedan san: Bog ti je objavio šta će učiniti. Sedam lepih krava sedam su godina, kao što su i sedam punih klasova sedam godina; to je, dakle, samo jedan san. Sedam mršavih i jadnih krava koje su izašle posle njih, kao i onih sedam suvih, šturih i istočnim vetrom opaljenih klasova, su takođe sedam godina. To su sedam godina gladi. To je ono što sam već rekao faraonu: Bog mu je objavio šta će učiniti. Dolazi, evo, sedam godina velikog obilja za ceo Egipat. Posle njih će doći sedam godina gladi kada će se zaboraviti sve izobilje u Egiptu, jer će glad opustošiti zemlju. Zbog gladi koja će uslediti, niko se neće sećati obilja u zemlji; glad će, naime, biti veoma teška. A to što se faraonov san ponovio, znači da se Bog čvrsto odlučio na to i da će to ubrzo i učiniti. Zato neka sad faraon potraži razboritog i mudrog čoveka, pa neka ga postavi nad egipatskom zemljom. Neka faraon još postavi nadglednike nad Egiptom da prikupljaju petinu od letine u Egiptu tokom sedam godina obilja. Neka prikupljaju svu hranu tokom onih sedam godina koje dolaze, te neka po faraonovom ovlašćenju skladište žito po gradovima i čuvaju ga za hranu. Ta hrana neka služi kao zaliha za zemlju tokom sedam godina gladi koja će zadesiti Egipat, tako da zemlja ne bi propala zbog gladi.“