1. Mojsijeva 41:17-57

Faraon reče Josifu: „Sanjao sam da stojim na obali reke Nil, kad iz Nila izađe sedam debelih i lepih krava. Pasle su među trskom. Ali tada za njima izađe sedam drugih krava, jadnih, mršavih i veoma ružnih. U celoj egipatskoj zemlji nisam video tako ružnih krava. Tada te mršave i jadne krave proždru onih prvih sedam debelih krava. No, iako su ih progutale, nije se primećivalo da su im u trbuhu; izgledale su jadno kao i pre. U taj čas se probudim. Zatim sam u snu video kako je na jednoj stabljici izraslo sedam klasova, punih i jedrih. Ali posle njih izraste sedam suvih, šturih i istočnim vetrom opaljenih klasova. Ti šturi klasovi proždru onih sedam dobrih klasova. Ispričao sam ovo i gatarima, ali niko nije znao da mi odgovori.“ Josif reče faraonu: „Faraonovi snovi su, u stvari, jedan san: Bog ti je objavio šta će učiniti. Sedam lepih krava sedam su godina, kao što su i sedam punih klasova sedam godina; to je, dakle, samo jedan san. Sedam mršavih i jadnih krava koje su izašle posle njih, kao i onih sedam suvih, šturih i istočnim vetrom opaljenih klasova, su takođe sedam godina. To su sedam godina gladi. To je ono što sam već rekao faraonu: Bog mu je objavio šta će učiniti. Dolazi, evo, sedam godina velikog obilja za ceo Egipat. Posle njih će doći sedam godina gladi kada će se zaboraviti sve izobilje u Egiptu, jer će glad opustošiti zemlju. Zbog gladi koja će uslediti, niko se neće sećati obilja u zemlji; glad će, naime, biti veoma teška. A to što se faraonov san ponovio, znači da se Bog čvrsto odlučio na to i da će to ubrzo i učiniti. Zato neka sad faraon potraži razboritog i mudrog čoveka, pa neka ga postavi nad egipatskom zemljom. Neka faraon još postavi nadglednike nad Egiptom da prikupljaju petinu od letine u Egiptu tokom sedam godina obilja. Neka prikupljaju svu hranu tokom onih sedam godina koje dolaze, te neka po faraonovom ovlašćenju skladište žito po gradovima i čuvaju ga za hranu. Ta hrana neka služi kao zaliha za zemlju tokom sedam godina gladi koja će zadesiti Egipat, tako da zemlja ne bi propala zbog gladi.“ Josifov odgovor se svideo faraonu i svim njegovim dvoranima. Tada faraon reče svojim dvoranima: „Zar možemo naći čoveka kao što je on, čoveka u kome je Duh Božiji?“ Zatim faraon reče Josifu: „Budući da ti je Bog obznanio sve ovo, nema nikog ko je tako razborit i mudar kao što si ti. Ti ćeš biti nadglednik moga doma, te će se sav moj narod pokoravati tvojim naredbama. Jedino ću ja, koji sam na prestolu, imati veću vlast od tebe. Evo, postavljam te nad celom egipatskom zemljom“ – reče faraon. Tada je faraon skinuo pečatni prsten sa svoje ruke i stavio ga na Josifov prst. Zatim ga je obukao u ruho od najboljeg lana, a oko vrata mu je stavio zlatan lanac. Još je naredio da ga provezu kočijama kao njegovog zamenika, a pred njim su uzvikivali: „Na kolena!“ Tako ga je postavio nad celim Egiptom. Uz to mu faraon reče: „Ja sam faraon, niko u celom Egiptu ne sme da makne ruku ili nogu bez tvog odobrenja.“ Faraon je Josifa nazvao Safnat-Paneah i dao mu za ženu Asenetu, ćerku Poti-Fere, sveštenika iz Ona. Tako je Josif dobio vlast nad Egiptom. Josifu je bilo trideset godina kad je stupio u službu faraona, egipatskog cara. Otišavši od faraona, Josif je obišao celu egipatsku zemlju. Tokom sedam rodnih godina zemlja je obilno rađala. U tih sedam godina obilja koje su nastale u Egiptu, Josif je prikupljao svaku vrstu hrane i skladištio je po gradovima. Letinu sa okolnih polja je smeštao u svaki grad. Žita koje je Josif prikupio bilo je mnogo kao peska u moru, tako da ga je prestao meriti; nije mu, naime, bilo mere. Pre nego što su nastupile godine gladi, Josifu su se rodila dva sina koje mu je rodila Aseneta, ćerka Poti-Fere, sveštenika u Onu. Josif je svome prvencu dao ime „Manasija“, jer je rekao: „Bog mi je dao da zaboravim svu svoju muku i svu rodbinu u domu svoga oca.“ Drugoga je nazvao „Jefrem“, rekavši: „Bog me je učinio rodnim u zemlji moje patnje.“ Kad se navršilo onih sedam godina obilja koje su nastale u Egiptu, počele su da nastupaju godine gladi, baš kako je Josif i rekao. U svim zemljama je bilo gladi, ali je u celom Egiptu bilo hleba. A kad je glad zadesila i Egipat, narod zavapi faraonu za hleb. Tada faraon reče svim Egipćanima: „Idite k Josifu i učinite kako vam on kaže!“ Nastala je glad po celoj zemlji. I pošto je zavladala žestoka glad u celom Egiptu, Josif je otvorio sva skladišta, pa je prodavao žito Egipćanima. Celi svet je dolazio Josifu u Egipat da kupuje žito, jer je glad bila žestoka po celom svetu.