1. Mojsijeva 4:3-16

Jednog dana Kajin prinese Gospodu prinos od zemaljskih plodova. A Avelj prinese kao prinos najbolje delove mesa od prvine svoga stada. I Gospod blagonaklono pogleda na Aveljev prinos, a na Kajina i njegov prinos se nije ni obazreo. Zato se Kajin veoma naljuti i lice mu se namrgodi. Gospod reče Kajinu: „Zašto se ljutiš i zašto ti se lice namrgodilo? Ako činiš dobro, nećeš li biti vedar? A ako ne činiš dobro, greh vreba pred vratima; on žudi da te svlada, ali ti moraš da ga nadvladaš.“ Kajin reče svome bratu Avelju: „Hajdemo u polje!“ Ali kada su se našli u polju, Kajin napadne svoga brata Avelja i ubije ga. Zatim Gospod upita Kajina: „Gde je tvoj brat, Avelj?“ Kajin odgovori: „Ne znam. Zar sam ja čuvar svoga brata?“ Gospod reče: „Šta si to učinio?! Glas krvi tvoga brata vapi k meni sa zemlje. Stoga budi proklet: izgonim te sa zemlje koja je otvorila svoja usta da primi krv tvoga brata koju si prolio svojom rukom. Kada budeš obrađivao zemlju, ona ti neće davati svoj rod. Bićeš lutalica i begunac na zemlji!“ Kajin reče Gospodu: „Preteško je snositi moju kaznu. Evo, danas me izgoniš s lica zemlje. Sakrivaću se pred tvojim licem, i biću lutalica i begunac na zemlji, a svako ko me nađe moći će da me ubije.“ Gospod mu reče: „Ne! Ukoliko neko i ubije Kajina, na njemu će se izvršiti sedam puta veća osveta.“ Gospod tada stavi znak na Kajina, da ga ne ubije ko ga nađe. Kajin ode pred licem Gospodnjim i nastani se u zemlji Nod, istočno od Edena.