1. Mojsijeva 39:1-23

Josifa su doveli u Egipat, gde ga je od Ismailjaca, koji su ga tamo odveli, kupio Egipćanin Petefrije, faraonov dvoranin i zapovednik njegove telesne straže. Ali Gospod je bio s Josifom, te mu je sve polazilo za rukom. Zato je živeo u domu svoga gospodara Egipćanina. Njegov gospodar je video da je Gospod s Josifom i da mu Gospod daje uspeh u svemu što radi. Tako je Josif zadobio njegovu naklonost, pa ga je postavio za upravitelja svoga doma i poverio mu svu svoju imovinu. Od kako ga je postavio za nadglednika svoga doma i sve svoje imovine, Gospod je zbog Josifa blagoslovio Egipćaninov dom. Gospodnji blagoslov je bio nad svim što je Petefrije imao u kući i na polju. Tako je sve što je imao prepustio Josifovoj brizi, tako da nije brinuo ni za šta, osim za hranu koju je jeo. A Josif je bio stasit i naočit mladić. Posle nekog vremena, žena njegovog gospodara baci oko na Josifa, pa mu reče: „Lezi sa mnom!“ Ali on to odbi i reče ženi svoga gospodara: „Vidi, od kako sam ja ovde, moj se gospodar ne brine ni o čemu u kući, nego je sve prepustio meni. On u ovoj kući nema više vlasti od mene; ništa mi nije uskratio osim tebe, jer si njegova žena. Pa kako bih mogao da učinim tako veliko zlo i zgrešim protiv Boga?“ Tako je nagovarala Josifa iz dana u dan, ali on nije pristajao ni da legne s njom ni da bude blizu nje. Jednog dana Josif uđe u kuću da radi svoj posao. U kući nije bilo nikoga od slugu. Ona tada zgrabi njegov ogrtač i reče mu: „Lezi sa mnom!“ No, Josif ostavi ogrtač u njenoj ruci, te pobegne izjurivši napolje. Kad je videla da je ostavio ogrtač u njenoj ruci i da je izjurio iz kuće, ona pozva sluge i reče im: „Gledajte! Jevrejina nam je doveo da nas ismeva. Došao je tu da legne sa mnom, ali sam ja počela da vičem iz sveg glasa. Kad je čuo da sam povisila glas i počela da vičem, ostavio je svoj ogrtač kod mene i pobegao napolje.“ Njegov ogrtač je držala uz sebe dok se njegov gospodar nije vratio kući. Onda je i njemu ispričala istu priču: „Onaj rob Jevrejin koga si nam doveo, došao je k meni da me ismeva. Ali kad sam povisila glas i počela da vičem, on je ostavio svoj ogrtač kod mene i pobegao napolje.“ Kad je njegov gospodar čuo priču svoje žene, koja mu je rekla: „Eto, tako je sa mnom postupio tvoj rob“, razgnevio se. Tada gospodar zgrabi Josifa i baci ga u tamnicu, tamo gde su bili zatvoreni carski zatvorenici. Josif je ostao u tamnici. Ipak, Gospod je bio s njim i smilovao mu se, učinivši da Josif stekne naklonost upravitelja tamnice. Upravitelj tamnice je poverio Josifu upravu nad svim zatvorenicima koji su bili u tamnici. Upravitelj tamnice nije nadgledao ništa što je poverio Josifu, jer je s ovim bio Gospod koji mu je davao uspeh u svemu što bi preduzeo.