1. Mojsijeva 35:1-18

Bog reče Jakovu: „Ustani i idi gore u Vetilj i nastani se tamo. Onde podigni žrtvenik Bogu koji ti se ukazao kad si bežao od svoga brata Isava.“ Jakov reče svojoj porodici i svima koji su bili s njim: „Odbacite strane bogove iz vaše sredine, očistite se i presvucite odeću. Ustanimo i pođimo gore u Vetilj. Tamo ću podići žrtvenik Bogu koji me je uslišio kad sam bio u nevolji i koji je bio sa mnom kad sam pošao na put.“ Tada su oni predali Jakovu sve strane bogove koje su imali i naušnice što su im bile na ušima, pa ih Jakov zakopa pod hrast kod Sihema. Kad su krenuli na put, Božiji strah je obuzeo okolne gradove, te niko nije krenuo u poteru za Jakovljevim sinovima. Tada je Jakov došao u Luz, to jest Vetilj, u hananskoj zemlji, i sav narod što je bio s njim. Onde je podigao žrtvenik i nazvao to mesto „El-Vetilj“, jer mu se tamo objavio Bog kad je bežao od svog brata. Tu je umrla Devora, Revekina dojilja. Sahranili su je niže Vetilja, pod hrastom, koji se otada zove „Tužni Hrast“. Bog se ponovo objavio Jakovu kad se vratio iz Padan-Arama, i blagoslovio ga. Bog mu reče: „Tvoje ime je Jakov, ali se nećeš više zvati Jakov, nego će ti ime biti ’Izrailj’.“ Tako ga je nazvao Izrailj. Još mu reče Bog: „Ja sam Bog Svemoćni. Budi rodan i množi se. Od tebe će nastati narod i zbor naroda, i od tebe će carevi proisteći. Zemlju koju sam dao Avrahamu i Isaku, predaću tebi i tvome potomstvu posle tebe.“ Bog se onda uzneo od Jakova, s mesta gde mu je govorio. Na mestu gde mu je Bog govorio, Jakov je uspravio stub od kamena, pa je na njega izlio žrtvu izlivnicu i prelio ga uljem. Mesto na kome mu je Bog govorio je nazvao Vetilj. Zatim su napustili Vetilj. Još je bio ostao deo puta do Efrate, kad Rahilja poče da se porađa. Snašli su je jaki trudovi. Kako je porođaj bio težak, babica joj reče: „Ne boj se, jer i ovo ti je sin.“ Na samrti, dok je izdisala, dala mu je ime Venoni , ali ga je otac nazvao „Venijamin“.