1. Mojsijeva 34:1-31

Jednom je Dina, koju je Lija rodila Jakovu, izašla da poseti žene te zemlje. Ali kad ju je video Evejac Sihem, sin Emora, kneza te oblasti, on je zgrabi, legne s njom i obeščasti je. No, bio je toliko privučen Dinom, Jakovljevom ćerkom, da se zaljubio u nju. Zato je nastojao da pridobije devojčino srce. Sihem je svom ocu Emoru rekao: „Uzmi mi ovu devojku za ženu.“ Jakov je čuo da je njegova ćerka Dina bila obeščašćena dok su njegovi sinovi bili u polju sa stadom. Ipak, ništa nije preduzimao dok se oni ne vrate. U međuvremenu, Emor, Sihemov otac, dođe k Jakovu da porazgovara s njim. Uto se vrate Jakovljevi sinovi iz polja. Kad su čuli šta se dogodilo ljudi su bili žalosni i veoma ljuti, jer je Sihem počinio sramotu protiv Izrailja legavši s Jakovljevom ćerkom. Tako se šta nije činilo. Emor im tada reče: „Moj se sin svom dušom zaljubio u vašu ćerku. Dajte mu je, molim vas, za ženu. Hajde da se orodimo: vi nama dajte svoje ćerke, a uzimajte sebi naše ćerke. Nastanite se među nama; zemlja je otvorena za vas. Živite, trgujte i stičite dobra u njoj.“ Potom se Sihem obrati njenom ocu i njenoj braći: „Daću sve što zatražite, samo da zadobijem vašu naklonost. Odredite miraz za nju i svadbeni dar. Daću koliko god zatražite, samo mi dajte devojku za ženu.“ Pošto je njihova sestra Dina bila obeščašćena, Jakovljevi sinovi odgovore Sihemu i njegovom ocu, Emoru, s prevarom na umu: „Takvu stvar ne možemo učiniti. Za nas bi, naime, bila sramota dati našu sestru neobrezanome. Pristaćemo na to samo ako postanete kao mi, to jest, ako se svaki muškarac među vama obreže. Onda ćemo vam davati naše ćerke, i uzimati vaše ćerke sebi, te se nastaniti među vama i postati jedan narod. A ako nas ne poslušate i ne obrežete se, mi ćemo uzeti našu sestru i otići.“ Emoru i njegovom sinu Sihemu se ovaj zahtev učinio povoljnim. Mladić, koji je bio najuvaženiji čovek u domu svoga oca, nije oklevao da ispuni ovaj zahtev, jer je voleo Jakovljevu ćerku. Emor i Sihem odu pred kapiju svoga grada i obrate se svojim sugrađanima: „Ovi ljudi su prijateljski raspoloženi prema nama. Zato neka se nasele u zemlji, i neka trguju u njoj. Zemlja je dovoljno velika i za njih. Mi ćemo moći da uzimamo njihove ćerke za žene, a mi ćemo im davati svoje. Međutim, ljudi će pristati da se nasele među nama i postanu s nama jedan narod samo ako se svaki muškarac među nama obreže kao što su oni obrezani. Neće li tako njihova stada, njihova imovina i sva njihova stoka postati naši? Dajmo im naš pristanak, pa će se naseliti među nama.“ Svi koji su izašli pred gradsku kapiju su poslušali Emora i njegovog sina Sihema, te su svi muškarci koji su došli pred gradsku kapiju bili obrezani. Ali trećeg dana, dok su oni bili u bolovima, dva Jakovljeva sina, Simeun i Levi, Dinina braća, uzmu svoje mačeve i nesmetano dođu u grad, te pobiju sve muškarce. Poseku mačem i Emora i njegovog sina Sihema, odvedu Dinu iz Sihemove kuće, pa odu. Ostali sinovi Jakovljevi dođu, pa opljačkaju grad gde je njihova sestra bila obeščašćena. Uzeli su i njihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve što je bilo u gradu i na poljima, kao i sve što je bilo od vrednosti. Decu i žene su odveli u ropstvo, a sve što je bilo u kućama su opljačkali. Tada Jakov reče Simeunu i Leviju: „Uvalili ste me u neprilike učinivši me mrskim stanovnicima zemlje, Hanancima i Ferežanima. Ja imam tek šaku ljudi; ako se oni udruže protiv mene i napadnu me, istrebiće i mene i moj dom.“ Oni odgovoriše: „Zar da s našom sestrom postupaju kao sa bludnicom?“