Jakov je podigao pogled i ugledao Isava kako dolazi i četiri stotine ljudi sa njim. Tada je podelio decu između Lije, Rahilje i dve sluškinje. Sluškinje i njihovu decu je postavio na čelo, Liju i njenu decu iza njih, a Rahilju i Josifa na začelje. A on sam je pošao napred i poklonio se sedam puta do zemlje dok se nije približio svome bratu.
Ali Isav mu potrči u susret, zagrli ga, padne mu oko vrata i zaplače. Isav je onda podigao pogled i ugledao žene i decu. „Ko su ti ovi?“ – upitao je.
„Deca koju je Bog milostivo podario tvome sluzi“ – odgovori Jakov.
Tada su pristupile sluškinje sa svojom decom i duboko se poklonile. Zatim je pristupila i Lija sa svojom decom, te su se duboko poklonili. Na kraju su pristupili Josif i Rahilja, pa su se i oni duboko poklonili.
Isav je upitao: „Šta si naumio sa ovom povorkom koju sam sreo?“
Jakov odgovori: „Da steknem naklonost svoga gospodara.“
Isav reče: „Ja imam dovoljno, brate moj. Zadrži svoje za sebe.“
„Nemoj, molim te – reče mu na to Jakov. Ako sam stekao tvoju naklonost, primi ovaj dar od mene. Jer, kad sam video tvoje lice, to je kao da sam video lice Božije, tako si me blagonaklono primio. Stoga primi, molim te, dar koji sam ti doneo, jer Bog mi je bio naklonjen, pa imam svega.“ Jakov ga je toliko saletao da je Isav prihvatio.
„Krenimo na put – reče Isav – i ja ću putovati s tobom.“
Jakov odgovori: „Moj gospodar zna da su deca nejaka, a i da moram da se brinem o ovcama i kravama koje doje. Budem li ih prebrzo terao samo jedan dan, sve stado će uginuti. Zato neka moj gospodar krene ispred svoga sluge, a ja ću ići polako, uz korak sa stokom i uz korak sa decom, dok ne dođem k svome gospodaru u Sir.“
Isav reče: „Daj makar da ti ostavim nekoliko svojih ljudi.“
Jakov odgovori: „Čemu? Neka steknem ja samo tvoju naklonost.“
Tako je Isav tog dana otišao svojim putem u Sir. Jakov, međutim, ode u Sokot, gde je sagradio sebi kuću, i štale za stada. Zato je to mesto nazvano Sokot.
Došavši iz Padan-Arama, Jakov je mirno prispeo u grad Sihem koji se nalazi u Hananu. Utaborio se pred gradom. Od sinova Emora, oca Sihemova, je za stotinu kesita kupio komad zemlje, gde je postavio svoj šator. Tu je podigao žrtvenik i nazvao ga „Bog je Bog Izrailjev“.