1. Mojsijeva 32:13-32

Tu noć je proveo tamo. Onda je od stoke što je imao sa sobom pripremio dar za svoga brata Isava: dve stotine koza i dvadeset jaraca, dve stotine ovaca i dvadeset ovnova, trideset kamila dojilica sa njihovim mladuncima, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca. Njih je predao svojim slugama, svako stado posebno, i rekao im: „Vi krenite preda mnom, ali držite rastojanje među stadima.“ Zatim je naredio prvome: „Kad sretneš moga brata Isava, i on te upita: ’Čiji si ti? Kuda ideš? Čija su ova stada pred tobom?’, ti reci: ’Ona pripadaju tvome sluzi Jakovu; ovo je dar koji šalje svome gospodaru Isavu. On, evo, dolazi za nama.’“ Takav je nalog izdao i drugom i trećem, kao i svim ostalima koji su išli za stadima, rekavši: „To ćete reći Isavu kad ga sretnete. Takođe recite: ’Evo, tvoj sluga Jakov takođe ide za nama.’“ Mislio je, naime: „Umilostiviću prvo Isava darom koji ide preda mnom, a onda ću se suočiti s njim. Možda će mi tada oprostiti.“ Tako je dar otišao pred njim, dok je on sam prenoćio u taboru. Te noći Jakov ustane, uzme svoje dve žene i svoje dve sluškinje i svoje jedanaestoro dece, pa pređe Javok preko gaza. Nakon što ih je prebacio preko gaza, prebacio je i svu svoju imovinu. Jakov je ostao sam, i tada se neki čovek rvao s njim sve do u osvit zore. Kad je video da ne može da savlada Jakova, uganuo mu je zglob pri kuku, tako da se Jakovu iščašio kuk dok se rvao s njim. Tada čovek reče: „Pusti me, jer sviće zora!“ „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!“ – odvrati Jakov. Čovek ga upita: „Kako ti je ime?“ „Jakov“ – odgovori. Onda čovek reče: „Više se nećeš zvati Jakov, nego ’Izrailj’, jer si se borio i sa Bogom i sa ljudima, ali si nadvladao.“ Zatim je Jakov zapitao: „Reci mi, molim te, svoje ime.“ „Zašto me pitaš za moje ime?“ – odgovorio je. Tu ga je zatim blagoslovio. Jakov je to mesto nazvao „Fanuil“, jer je rekao: „Video sam Boga licem u lice, ali sam ostao živ.“ Sunce je granulo dok je Jakov prolazio Fanuil. Hramao je zbog svoga kuka. Zato Izrailjci sve do danas ne jedu tetivu nad kukom iznad bedrenog zgloba, zato što je Jakovljev bedreni zglob bio iščašen u tetivi.