1. Mojsijeva 32:1-12

Jakov je išao svojim putem, kad mu u susret izađu Božiji anđeli. Ugledavši ih, Jakov reče: „Ovo je Božiji tabor!“ Zato je to mesto nazvao Mahanajim. Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Isavu u zemlju Sir, u edomsku pustaru. Zapovedio im je: „Ovako recite mome gospodaru Isavu: ’Ovako kaže tvoj sluga Jakov: Živeo sam u tuđini kod Lavana i tamo sam se zadržao sve do sad. Stekao sam volove, magarce, ovce, sluge i sluškinje. Šaljem ovu poruku mome gospodaru, ne bih li stekao tvoju naklonost.’“ Glasnici su se vratili k Jakovu i rekli mu: „Bili smo kod tvoga brata Isava, i evo, on ti dolazi u susret sa četiri stotine svojih ljudi.“ Jakov se na to prepadne i uznemiri. Zato je podelio na dva tabora ljude sa njim, a takođe i ovce, stoku i kamile, misleći: „Ako Isav naiđe na jedan tabor i napadne ga, preostali tabor bi još mogao uteći.“ Jakov se tada pomolio: „O, Bože moga oca, Avrahama! O, Bože moga oca, Isaka! O, Gospode, koji si mi rekao: ’Vrati se u svoju zemlju, u svoje rodno mesto, i ja ću se pokazati dobrostivim prema tebi.’ Nedostojan sam sve tvoje milosti i sve tvoje vernosti što si iskazao svome sluzi. Jer, nekada sam samo sa štapom prešao preko ovog Jordana, a sad imam dva tabora. Izbavi me, molim te, iz ruku moga brata, iz ruku Isavovih, jer se bojim da bi mogao da dođe i ubije i mene i majke s decom. A ti si rekao: ’Svakako ću se pokazati dobrim prema tebi i učiniti da tvoga potomstva bude kao peska u moru, koji se od mnoštva ne da prebrojiti.’“