1. Mojsijeva 3:8-24

Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu. Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“ „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek. „Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“ „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek. „Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu. „Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena. Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila, prokleta budi među svim životinjama i svim divljim zverima. Na svom trbuhu ćeš puzati i jesti prah celog svog veka!“ Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene; između tvog potomstva i njenog potomstva: Ono će ti glavu satirati, a ti ćeš mu petu ujedati. A ženi reče: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“ Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo: Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka! Rađaće ti trnje i korov, a hranićeš se poljskim biljem. Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“ Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima. A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu. Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“ Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet. Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.