1. Mojsijeva 3:1-13

Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio Gospod Bog. Ona reče ženi: „Zar vam je Bog stvarno rekao da ne smete jesti ni s jednog drveta u vrtu?“ Žena odgovori zmiji: „Plodove sa drveta u vrtu smemo da jedemo, osim ploda sa drveta što je nasred vrta. Za njega je Bog rekao: ’Ne jedite s njega niti ga dotičite, inače ćete umreti!’“ Zmija reče ženi: „Sigurno nećete umreti! Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi koji poznaju dobro i zlo.“ Vide žena da je drvo dobro za jelo, za oči milo i primamljivo za mudrost. Uzme ona od njegovog ploda i pojede. Dala je i svom mužu koji je bio s njom, pa je i on jeo. Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače. Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu. Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“ „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek. „Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“ „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek. „Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu. „Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena.