1. Mojsijeva 26:3-35

Boravi u ovoj zemlji i ja ću biti s tobom, te ću te blagosloviti. A tebi i tvome potomstvu daću svu ovu zemlju, da izvršim zakletvu kojom sam se zakleo tvome ocu Avrahamu. Tvoje potomstvo ću umnožiti kao zvezde na nebu i dati mu sve ove krajeve. Preko tvog potomstva biće blagosloveni svi narodi na zemlji, zato što je Avraham poslušao moj glas, i pokoravao se mojim zapovestima, odredbama i zakonima.“ Isak se tada naselio u Geraru. Kada su ga meštani pitali za njegovu ženu, on im rekao: „Ona mi je sestra.“ Plašio se, naime, da kaže da mu je ona žena, jer je mislio: „Ako kažem da mi je žena, meštani bi me mogli ubiti zbog Reveke, jer je veoma lepa.“ Isak je već tamo bio duže vreme, kad ga je, jednom prilikom, filistejski car Avimeleh ugledao s prozora kako miluje svoju ženu Reveku. Avimeleh je tada pozvao Isaka i rekao mu: „Ona je očigledno tvoja žena. Kako si mogao da kažeš: ’Ona mi je sestra’?“ Isak mu odgovori: „Pomislio sam: ’Da ne umrem zbog nje.’“ Avimeleh mu tada reče: „Zašto si nam to učinio? Neko od ljudi je mogao da legne s tvojom ženom i tako bi na nas svalio krivicu.“ Tada je Avimeleh naredio celom narodu: „Ko god takne ovog čoveka ili njegovu ženu, izgubiće život sigurno.“ Isak je sejao u toj zemlji, i te mu je godine urodilo stostruko. Gospod ga je blagoslovio, pa se čovek obogatio. Bogatstvo mu se sve više uvećavalo, dok nije postao veoma bogat. Stekao je i stada ovaca i goveda, te mnogo slugu, tako da su mu Filistejci zavideli. Zato su Filistejci zatrpali sve bunare što su ih sluge njegovog oca Avrahama iskopale – u vreme njegovog oca Avrahama, napunivši ih zemljom. Tada Avimeleh reče Isaku: „Idi od nas, jer si postao mnogo moćniji od nas!“ Isak je otišao odande i postavio šator u Gerarskoj dolini, gde se i naselio. Isak je ponovo iskopao bunare koji su bili iskopani u vreme njegovog oca Avrahama, a što su ih po njegovoj smrti zatrpali Filistejci. Bunarima je dao ista imena koja im je dao njegov otac. Kopajući u dolini, Isakove sluge nađu izvor pitke vode. Zbog toga su se gerarski pastiri posvađali sa Isakovim pastirima govoreći: „To je naša voda!“ Taj izvor su nazvali Esek, zato što su se svađali s njim. Onda su iskopali drugi bunar, ali su se posvađali i zbog ovog. Zato su nazvali bunar Sitna. Odande se preselio i iskopao još jedan bunar. Oko ovoga se nisu svađali. Zato ga je nazvao Rovot, rekavši: „Gospod nam je dao prostor da se umnožimo na zemlji.“ Odande je otišao u Vir-Saveju. Iste noći mu se Gospod ukazao u snu i rekao mu: „Ja sam Bog tvoga oca Avrahama. Ne boj se, jer ja sam s tobom. Blagosloviću te i umnožiti tvoje potomstvo zbog moga sluge Avrahama.“ Isak je tamo podigao žrtvenik i prizvao ime Gospodnje. Tamo postavi svoj šator, a njegove sluge iskopaju bunar. Tada mu iz Gerara dođe Avimeleh sa svojim savetnikom Ohozatom i Fiholom, zapovednikom vojske. Isak im reče: „Zašto ste došli k meni kad me mrzite i kad ste me oterali od sebe?“ Oni odgovoriše: „Uvideli smo da je Gospod s tobom. Zato smo rekli: ’Hajde da se zakunemo jedni drugima, i sklopimo savez između sebe.’ Ti nama nećeš činiti zla, kao što ni mi tebe nismo dirali. Naprotiv, činili smo ti samo dobro i u miru te ispratili. Na kraju, ti si od Gospoda blagosloveni.“ Isak im je onda priredio gozbu, pa su jeli i pili. Kad su ujutro ustali, zakleli su se jedni drugima. Isak ih onda isprati i oni odu u miru. Tog dana dođu Isakove sluge i izveste ga o bunaru koji su iskopali. Rekli su mu: „Našli smo vodu!“ Taj bunar su nazvali Saveja. Zato se taj grad sve do danas zove „Vir-Saveja“. Kad je Isavu bilo četrdeset godina, uzeo je za ženu Juditu, ćerku Veira Hetita, i Vasematu, ćerku Elona Hetita. One su zagorčavale život Isaku i Reveki.