1. Mojsijeva 24:1-67

Avraham je bio već star i dobro odmakao u godinama. Gospod ga je bio blagoslovio u svemu. Avraham reče najstarijem sluzi u svom domu, pod čijom upravom je bila sva njegova imovina: „Stavi ruku pod moje bedro, da te zakunem Gospodom, Bogom neba i zemlje, da mome sinu nećeš dovesti za ženu jednu od ćerki Hananaca među kojima živim, nego da ćeš otići u moju zemlju, u moj rodni kraj, te dovesti ženu za mog sina Isaka.“ Sluga reče Avrahamu: „A šta ako žena neće da pođe u ovu zemlju? Treba li da se vratim i povedem tvoga sina u zemlju iz koje si ti došao?“ Avraham mu odgovori: „Pazi da ne odvedeš tamo moga sina! Gospod, Bog nebeski, koji me je izveo iz doma moga oca i iz moje rodne zemlje, mi je govorio i zakleo se samim sobom, rekavši: ’Tvome potomstvu ću dati ovu zemlju.’ On će poslati anđela pred tobom, pa ćeš dovesti odande ženu za mog sina. A ako žena neće da pođe s tobom, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Samo pazi da tamo ne vodiš moga sina.“ Tada je sluga stavio ruku pod Avrahamovo bedro, pa mu se zakleo da će učiniti što mu je Avraham rekao. Sluga je uzeo deset kamila svoga gospodara, i poneo svakovrsna dobra svoga gospodara. Onda je ustao i krenuo u Aram-Naharajim, u Nahorov grad. Kod bunara, izvan grada, je pustio kamile da poležu. Bilo je veče, vreme kad žene dolaze da zahvataju vodu. Onda se pomolio: „O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, izađi mi danas u susret i iskaži milost mome gospodaru Avrahamu. Evo, stojim ovde kod izvora, a ćerke meštana dolaze da zahvataju vodu. Reći ću jednoj devojci: ’Spusti svoj krčag da se napijem.’ Ako ona odgovori: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile’, neka ona bude ta koju si odredio za tvoga slugu Isaka. Po tome ću znati da si iskazao milost mome gospodaru.“ On još nije bio dorekao molitvu, kad dođe Reveka, koja se rodila Vatuilu, sinu Melhe, žene Avrahamovog brata Nahora, noseći krčag na ramenu. Devojka je bila predivnog izgleda, devica koju muškarac nije dotakao. Sišla je k izvoru, napunila krčag, pa se vratila gore. Sluga joj tada potrča u susret i reče joj: „Daj mi, molim te, malo vode iz tvog krčaga!“ Ona mu odgovori: „Pij, gospodaru!“, pa je hitro spustila krčag na ruku i dala mu da pije. Kad ga je napojila, rekla je: „Naliću i tvojim kamilama da se napoje.“ Brzo je izlila krčag u pojilo, pa se požurila k bunaru da ponovo zahvati vode. Zatim je napojila sve njegove kamile. Čovek ju je ćutke posmatrao, ne bi li saznao da li je Gospod učinio njegov put uspešnim ili nije. Kad su se kamile napojile, čovek je uzeo zlatnu grivnu za njen nos tešku pola šekela, a za njene ruke dve zlatne narukvice teške deset šekela. Sluga joj tada reče: „Reci mi, molim te, čija si ćerka? Ima li u kući tvoga oca mesta za nas da prenoćimo?“ Ona odgovori: „Ja sam ćerka Vatuila, sina koga je Melha rodila Nahoru.“ Još mu je rekla: „Kod nas ima puno slame i stočne hrane, a ima i mesta da se prenoći.“ Čovek se tada poklonio i pao ničice pred Gospodom, govoreći: „Neka je blagosloven Gospod, Bog moga gospodara Avrahama, što nije uskratio svoju milost i vernost mome gospodaru. Gospod me je doveo pravo u kuću rođaka moga gospodara!“ Devojka je onda otrčala i ispričala sve ovo u kući svoje majke. Reveka je imala brata koji se zvao Lavan. Lavan je otrčao napolje, ka čoveku kod studenca. Čim je video grivnu i narukvice na rukama svoje sestre, i kad je čuo reči njegove sestre Reveke: „Ovako mi je govorio taj čovek“, otišao je k čoveku koji je stajao kod kamila na studencu. Rekao mu je: „Dođi, blagosloveni od Gospoda! Zašto stojiš napolju? Ja sam već spremio kuću i mesto za kamile.“ Čovek je došao u kuću i rastovario kamile. Lavan je onda dao stočne hrane i slame kamilama, a sluzi i ljudima koji su bili s njim je doneo vode da operu noge. Kad je postavio pred njega da jede, sluga reče: „Neću jesti dok ne kažem što imam da kažem.“ Lavan mu reče: „Govori onda!“ Sluga je počeo da priča: „Ja sam Avrahamov sluga. Gospod je obilato blagoslovio moga gospodara, te je postao bogat. Dao mu je ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca. Sara, žena moga gospodara, mu je rodila sina u njegovoj starosti, kome je dao svu svoju imovinu. Moj me je gospodar zakleo, rekavši: ’Ne uzimaj za ženu mome sinu neku devojku od Hananejaca, u čijoj zemlji živim. Nego idi k porodici moga oca, k mojoj rodbini, da nađeš ženu za moga sina.’ Ja sam onda upitao svoga gospodara: ’A šta ako žena neće da pođe sa mnom?’ On mi odgovori: ’Gospod, čiji put sledim, poslaće svog anđela s tobom, i učiniti tvoj put uspešnim, pa ćeš dovesti ženu za moga sina od moje rodbine, iz porodice moga oca. Zakletve ćeš biti razrešen kad odeš k mojoj rodbini. Ako ti oni ne daju devojku, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Danas, kad sam došao kod izvora, rekao sam Gospodu: ’O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, ako ti je po volji, molim te učini uspešnim put na koji sam krenuo. Evo, stojim kod izvora i devojci koja dođe da crpi vodu, reći ću: ’Daj mi da popijem malo vode iz tvoga krčaga.’ Ako ona kaže: ’Pij! Izvući ću vode i za tvoje kamile’, to će biti ona koju je Gospod odredio za sina moga gospodara. Ja još nisam bio dorekao molitvu u sebi, kad eto Reveke sa krčagom na ramenu. Sišla je k izvoru da zahvati vode. Ja joj rekoh: ’Daj mi, molim te, da pijem!’ Ona je brzo spustila krčag s ramena i rekla: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile.’ Ja sam pio, a ona je napojila kamile. Onda sam je upitao: ’Čija si ti ćerka?’ Ona odgovori: ’Ćerka sam Vatuila, koga je Nahoru rodila Melha.’ Tada sam joj stavio grivnu na nos, a narukvice na njene ruke. Zatim sam pao ničice pred Gospodom i blagoslovio Gospoda, Boga moga gospodara Avrahama, koji me je vodio pravim putem da uzmem ćerku brata moga gospodara za njegovog sina. A sad, recite mi ako nameravate da iskažete milost i vernost mome gospodaru; ako ne nameravate, i to mi recite, tako da znam hoću li poći na desno ili na levo.“ Tada Lavan i Vatuilo odgovore: „Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo reći ni da ni ne. Evo, Reveka je tu: uzmi je i idi, pa neka bude žena tvome gospodaru, kako je Gospod rekao.“ Kad je Avrahamov sluga čuo ove reči, poklonio se Gospodu licem do zemlje. Sluga je onda izvadio zlatnog i srebrnog nakita, i haljina, pa ih dao Reveki. Njenoj braći i majci je takođe dao dragocene darove. Zatim su on i njegovi saputnici jeli i pili, pa su prenoćili tamo. Kad su ujutro ustali, sluga reče: „Dopustite mi da se vratim svome gospodaru.“ Ali njen brat i njena majka mu rekoše: „Neka devojka ostane s nama još desetak dana; onda možeš da ideš.“ Ali on im reče: „Ne zadržavajte me, kad je Gospod već učinio moj put uspešnim. Pustite me da idem k svome gospodaru!“ A oni rekoše: „Pozovimo devojku i upitajmo je šta ona misli.“ Pozvali su devojku i upitali je: „Da li hoćeš da pođeš sa ovim čovekom?“ Ona odgovori: „Hoću.“ Tako oni otpreme svoju sestru i njenu dojilju sa Avrahamovim slugom i njegovim ljudima. Onda su blagoslovili Reveku ovim rečima: „Sestro naša! Budi majka nebrojenim hiljadama, a tvoje potomstvo nek zauzme vrata svojih neprijatelja.“ Onda su Reveka i njene sluškinje ustale, uzjahale kamile, te pošle za slugom. Sluga je preuzeo Reveku i otišao. A Isak se upravo vratio iz Vir Lahaj Roja; on je, naime, živeo u oblasti Negeva. Predveče je izašao u polje da se prošeta. Podigne on pogled, kad ono, dolaze kamile. I Reveka je podigla pogled. Kad je videla Isaka sišla je s kamile i upitala slugu: „Ko je taj čovek što nam poljem dolazi u susret?“ Sluga odgovori: „To je moj gospodar.“ Ona je tada uzela veo i pokrila lice. Zatim je sluga ispričao Isaku sve što je učinio. Isak je tada uveo Reveku u šator svoje majke, Sare, i oženio se njome. Ona mu je postala žena i on ju je voleo. Tako se Isak utešio za svojom majkom.