1. Mojsijeva 24:1-11

Avraham je bio već star i dobro odmakao u godinama. Gospod ga je bio blagoslovio u svemu. Avraham reče najstarijem sluzi u svom domu, pod čijom upravom je bila sva njegova imovina: „Stavi ruku pod moje bedro, da te zakunem Gospodom, Bogom neba i zemlje, da mome sinu nećeš dovesti za ženu jednu od ćerki Hananaca među kojima živim, nego da ćeš otići u moju zemlju, u moj rodni kraj, te dovesti ženu za mog sina Isaka.“ Sluga reče Avrahamu: „A šta ako žena neće da pođe u ovu zemlju? Treba li da se vratim i povedem tvoga sina u zemlju iz koje si ti došao?“ Avraham mu odgovori: „Pazi da ne odvedeš tamo moga sina! Gospod, Bog nebeski, koji me je izveo iz doma moga oca i iz moje rodne zemlje, mi je govorio i zakleo se samim sobom, rekavši: ’Tvome potomstvu ću dati ovu zemlju.’ On će poslati anđela pred tobom, pa ćeš dovesti odande ženu za mog sina. A ako žena neće da pođe s tobom, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Samo pazi da tamo ne vodiš moga sina.“ Tada je sluga stavio ruku pod Avrahamovo bedro, pa mu se zakleo da će učiniti što mu je Avraham rekao. Sluga je uzeo deset kamila svoga gospodara, i poneo svakovrsna dobra svoga gospodara. Onda je ustao i krenuo u Aram-Naharajim, u Nahorov grad. Kod bunara, izvan grada, je pustio kamile da poležu. Bilo je veče, vreme kad žene dolaze da zahvataju vodu.