1. Mojsijeva 2:7-25

Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah života, te posta čovek živo biće. Onda je Gospod Bog zasadio vrt na istoku, u Edenu, i u njega smestio čoveka koga je načinio. Gospod Bog je učinio da iz zemlje izrastu svakovrsna drveta primamljivog izgleda i dobra za hranu, te drvo života i drvo poznanja dobra i zla. U Edenu je izvirala reka koja je napajala vrt. Odande se granala u četiri reke. Prvoj je ime Fison; ona protiče svom zemljom evilskom, u kojoj ima zlata. Zlato te zemlje je dobro, a ima tamo i smole i oniksa. Drugoj reci je ime Gion; ona protiče celom kuškom zemljom. Trećoj reci je ime Tigar; ona teče istočnim delom Asirije. Četvrta je Eufrat. Gospod Bog uzme čoveka i postavi ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se stara o njemu. Gospod Bog zapovedi čoveku: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi, ali sa drveta poznanja dobra i zla ne smeš jesti! Jer, toga dana kada budeš okusio s njega, sigurno ćeš umreti.“ Zatim Gospod Bog reče: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika koji će mu priličiti.“ Gospod Bog je načinio iz zemlje sve divlje životinje, i sve ptice na nebu, pa ih je doveo čoveku da vidi kako će koju nazvati. Svako živo biće trebalo je da se zove onako kako ga je čovek nazvao. Čovek je dao imena svoj stoci, svim pticama na nebu i divljim životinjama. Ipak, za čoveka se nije našao pomoćnik koji bi mu priličio. Gospod Bog učini da čovek utone u dubok san. Kada je čovek zaspao, Bog uzme od njega jedno rebro, a mesto popuni mesom. Od rebra što je uzeo od čoveka, Gospod Bog načini ženu i dovede je čoveku. A čovek reče: „Evo, ovo je kost od moje kosti i telo od moga tela! Neka se zato zove ’žena’, jer je od čoveka uzeta.“ Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će biti jedno telo. Oboje su bili goli, i čovek i njegova žena, ali se nisu stideli.