1. Mojsijeva 2:1-20

Tako je dovršeno nebo i zemlja sa svim svojim mnoštvom. Do sedmoga dana je Bog dovršio svoje delo koje je stvorio; sedmoga dana je počinuo od svih svojih dela. Tada je Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je do tog dana dovršio stvaranje svih svojih dela koja je stvorio. To je izveštaj o poreklu neba i zemlje kad su bili stvoreni. Kada je Gospod Bog stvorio zemlju i nebo, još nije bilo nikakvog poljskog rastinja, niti je bilo izniklo ikakvo bilje po poljima. Gospod Bog, naime, još nije pustio kišu na zemlju, a nije bilo ni čoveka da obrađuje zemlju. Ipak, voda je izvirala iz zemlje i natapala tle. Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah života, te posta čovek živo biće. Onda je Gospod Bog zasadio vrt na istoku, u Edenu, i u njega smestio čoveka koga je načinio. Gospod Bog je učinio da iz zemlje izrastu svakovrsna drveta primamljivog izgleda i dobra za hranu, te drvo života i drvo poznanja dobra i zla. U Edenu je izvirala reka koja je napajala vrt. Odande se granala u četiri reke. Prvoj je ime Fison; ona protiče svom zemljom evilskom, u kojoj ima zlata. Zlato te zemlje je dobro, a ima tamo i smole i oniksa. Drugoj reci je ime Gion; ona protiče celom kuškom zemljom. Trećoj reci je ime Tigar; ona teče istočnim delom Asirije. Četvrta je Eufrat. Gospod Bog uzme čoveka i postavi ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se stara o njemu. Gospod Bog zapovedi čoveku: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi, ali sa drveta poznanja dobra i zla ne smeš jesti! Jer, toga dana kada budeš okusio s njega, sigurno ćeš umreti.“ Zatim Gospod Bog reče: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika koji će mu priličiti.“ Gospod Bog je načinio iz zemlje sve divlje životinje, i sve ptice na nebu, pa ih je doveo čoveku da vidi kako će koju nazvati. Svako živo biće trebalo je da se zove onako kako ga je čovek nazvao. Čovek je dao imena svoj stoci, svim pticama na nebu i divljim životinjama. Ipak, za čoveka se nije našao pomoćnik koji bi mu priličio.