1. Mojsijeva 19:6-38

Lot izađe k njima na ulaz, a vrata zatvori za sobom. Onda im reče: „Braćo moja, molim vas, ne činite tog zla! Evo, imam ovde dve ćerke koje još nisu bile u dodiru ni s jednim čovekom. Njih ću vam izvesti, pa činite s njima što vam je volja; ali ovim ljudima ne činite ništa, jer su došli pod senku moga krova.“ Oni mu rekoše: „Skloni se odatle! Došao si ovde kao došljak, a već se postavljaš za sudiju. Sad ćemo s tobom da uradimo gore nego s njima.“ Onda silovito nasrnu na Lota i primaknu se vratima da ih razvale. Ali ona dvojica ispruže ruke, uvuku Lota k sebi i zatvore vrata. A one ljude što su bili pred vratima, stare i mlade, udare slepilom tako da nisu mogli da pronađu vrata. Onda ona dvojica upitaše Lota: „Imaš li ovde još koga: zetove, sinove i ćerke, ili bilo koga u gradu? Izvedi ih iz mesta, jer ćemo ga uništiti. Teška je optužba što ga tereti pred Gospodom; on nas je poslao da ga uništimo.“ Lot je zatim izašao i rekao svojim budućim zetovima koji su bili vereni s njegovim ćerkama: „Ustajte! Odlazite iz ovog mesta jer će Gospod uništiti grad!“ Ali njima se činilo da to Lot zbija šalu. U sam osvit zore, anđeli navale na Lota govoreći: „Ustani i povedi svoju ženu i svoje dve ćerke koje su ovde, da ne budeš zatrt kad grad bude kažnjen!“ Međutim, Lot je oklevao. Ali pošto mu se Gospod smilovao, oni ga uzmu za ruku, kao i njegovu ženu i njegove dve ćerke i bezbedno ih izvedu iz grada. Čim su ih izveli, jedan od njih reče: „Beži da spaseš život! Ne osvrći se niti se igde u ravnici zaustavljaj. Beži u brda da ne budeš zatrt!“ Ali Lot im reče: „Nemoj, Gospode, molim te! Tvoj je sluga našao naklonost pred tobom; šta više, iskazao si mi obilje svoje milosti spasivši mi život. Ali ja ne mogu da bežim u brda, jer će me snaći nesreća, te ću poginuti. Evo, tu u blizini ima jedno malo mesto gde bih mogao da pobegnem. Nije li zaista malo? Dopusti mi da pobegnem tamo da spasem život.“ Gospod mu odgovori: „Dobro, uslišiću ti i ovu molbu i neću zatrti grad o kome govoriš. Brzo beži tamo, jer ne mogu ništa da učinim dok ti ne stigneš tamo.“ Zato se taj grad zove „Soar“. Sunce je izlazilo nad zemljom kad je Lot ušao u Soar. Tada je Gospod na Sodomu i Gomoru sručio kišu od užarenog sumpora – s neba, od Gospoda – pa je uništio ove gradove i svu tu ravnicu, sve žitelje gradova i sve što je raslo na zemlji. Ali Lotova žena se okrete za sobom i pretvori se u stub soli. Rano sledećeg jutra, Avraham ustane i vrati se na mesto gde je stajao pred Gospodom. Pogledao je prema Sodomi i Gomori i prema celoj ravnici, i ugledao kako se diže dim nad zemljom kao dim iz peći. Kad je Bog uništavao gradove u ravnici gde je Lot živeo, držao je na umu Avrahama, pa je izveo Lota odatle, i izbavio ga od istrebljenja. Lot je napustio Soar, jer se plašio da ostane tamo, i nastanio se u brdima sa svoje dve ćerke. Živeo je sa njima u jednoj pećini. Tada je starija ćerka rekla mlađoj: „Naš je otac ostareo, a u zemlji nema muža da bude sa nama, kao što je red po svemu svetu. Hajde da napijemo našeg oca vinom i legnemo s njim. Tako ćemo preko našeg oca sačuvati potomstvo.“ Iste noći opiju one svoga oca vinom, pa starija ode i legne sa svojim ocem. On nije znao ni kad je legla ni kad je ustala. Ujutro je starija rekla mlađoj: „Evo, ja sam prošle noći legla sa našim ocem. Hajde da ga napijemo vinom i ove noći, pa idi i lezi s njim, kako bi preko našeg oca sačuvali potomstvo.“ Tako one ponovo napiju svoga oca vinom, pa mlađa ćerka legne s njim. A on opet nije znao ni kad je ova legla ni kad je ustala. Tako su obe ćerke Lotove ostale u drugom stanju sa svojim ocem. Starija ćerka je rodila sina i dala mu ime „Moav“. On je praotac današnjih Moavaca. I mlađa je rodila sina. Dala mu je ime „Ven-Ami“. On je praotac današnjih Amonaca.