1. Mojsijeva 18:1-15

Gospod se ukazao Avrahamu kod hrastova Mamrije dok je ovaj sedeo na ulazu u šator tokom dnevne žege. Avraham podigne pogled i ugleda tri čoveka kako stoje nedaleko od njega. Čim ih je ugledao, potrčao je s ulaza u šator njima u susret. Onda se poklonio do zemlje i rekao: „Gospode, ako sam stekao naklonost pred tobom, nemoj mimoići mene, svoga slugu. Neka se donese malo vode: operite noge i odmorite se pod ovim drvetom. Doneću hleba da se okrepite, pre nego što produžite svojim putem. Jer navratili ste k svome sluzi.“ Oni odgovoriše: „Učini kako si rekao.“ Avraham je požurio Sari u šator i rekao: „Brzo uzmi tri mere brašna, umesi pogače i ispeci ih!“ Avraham onda požuri govedima, uhvati mlado i ugojeno tele, pa ga preda momku da ga brže zgotovi. Onda je uzeo maslo, mleko i ono tele koje je zgotovio, pa je sve to izneo pred one posetioce. A on sam je stajao pred njima, pod drvetom, dok su oni jeli. Onda su ga upitali: „Gde je tvoja žena Sara?“ Avraham odgovori: „Eno je u šatoru.“ Gospod reče: „Zaista ću se vratiti k tebi dogodine u ovo vreme, i evo, tvoja žena Sara će imati sina.“ Sara je to slušala na ulazu u šator koji je bio iza njega. I Avraham i Sara su već bili ostareli i u odmaklim godinama. U Sare je, naime, bilo prestalo što biva u mlađih žena. Sara se na to nasmejala u sebi rekavši: „Zar ću sada iskusiti radost, kad sam već uvenula, a moj gospodar ostareo?“ Gospod reče Avrahamu: „Zašto se smejala tvoja žena Sara i govorila: ’Zar ću sada roditi kad sam već ostarela?’ Zar je za Gospoda išta nemoguće? Da, vratiću se k tebi dogodine u ovo vreme i Sara će imati sina.“ Uplašivši se, Sara je poricala: „Ne, nisam se smejala!“ Ali Gospod joj reče: „Jesi, smejala si se.“