1. Mojsijeva 11:1-9

U ono vreme je sva zemlja imala isti jezik i iste reči. No, seleći se na istok, ljudi naiđu na dolinu u zemlji Senar, i tu se nastane. Tada rekoše jedan drugome: „Hajde da pravimo opeke i da ih valjano ispečemo!“ Opeke su im bile umesto kamena, a smola im je služila umesto maltera. Zatim rekoše: „Hajde da sagradimo sebi grad i kulu s vrhom do nebesa. Stecimo time sebi ugled, da se ne bismo rasejali po zemlji.“ Tada je Gospod sišao da vidi grad i kulu što su ljudi gradili. Gospod reče: „Pošto su oni jedan narod i svi imaju isti jezik, onda je ovo tek početak njihovog delovanja. Zato im sad ništa neće biti neostvarivo što god da naume. Hajde da siđemo i pobrkamo im jezik, da ne razumeju šta govore jedan drugome!“ Tako ih je Gospod odatle rasuo po celoj zemlji, te su prestali da grade grad. Zato mu je ime Vavilon, jer je tamo Gospod pobrkao jezik celoj zemlji, i odatle rasuo ljude po celoj zemlji.