Car Darije je tada izdao zapovest da se ispita u arhivi riznice, gde se ostavljalo blago u Vavilonu. Pronašli su u Ahmeti, u tvrđavi oblasti Midija jedan zapis u kome je zapisana ova odluka:
Prve godine cara Kira, izdao je proglas car Kir za Dom Božiji u Jerusalimu:
Neka se izgradi Dom kao mesto za žrtvovanje žrtava. Neka mu se polože temelji, šezdeset lakata u visinu i isto toliko u širinu; tri reda klesanog kamenja i jedan red greda, a neka se za troškove uzme iz carevog dvora. Takođe, zlatno i srebrno posuđe Božijeg Doma, koje je Navuhodonosor poneo iz Doma u Jerusalimu i doneo ga u Vavilon, neka se i ono vrati. Pošaljite ga u Jerusalim i položite na njegovo mesto u Božijem Domu.
Sada, Tatnaju, upravitelju područja preko reke, Setar-Vosnaju i vi, njihovi drugovi, starešine koje ste na području preko reke – dalje odatle! Ostavite radove na tom Božijem Domu judejskom upravitelju i judejskim starešinama. Neka oni izgrade Božiji Dom na njegovom mestu.
Zapovedam vam šta ćete da radite za judejske starešine da bi izgradili taj Božiji Dom:
Neka se priloži od carskog imanja, od područja preko reke. Neka se odmah daje za troškove tim ljudima da ne obustave radove. Neka im se da od potrebnih stvari za svespalnice Bogu nebeskom – junci, ovnovi, jaganjci, žito, so, vino i ulje – prema reči sveštenika koji su u Jerusalimu, svaki dan i bez zanemarivanja, kako bi mogli da žrtvuju žrtve ugodnog mirisa Bogu nebeskom i mole se za život cara i njegovih sinova.
Ja, dakle, izdajem i ovu zapovest: svakom čoveku koji prekrši ovaj proglas neka se izvuče greda iz kuće, pa neka se uspravi, a on da se na njoj smakne. Neka mu se kuća pretvori u đubrište. I Bog koji je učinio da njegovo ime prebiva onde, neka sruši svakog cara i narod koji pruži ruku da prekrši ovaj proglas i razori Dom Božiji u Jerusalimu.
Ja, Darije, izdao sam ovaj proglas i neka se žurno izvrši!