Knjiga proroka Jezekilja 37:1-28

Ruka se Gospodnja spustila na mene. Gospod me je poneo svojim Duhom i postavio me usred doline pune kostiju. Proveo me je oko njih, i gle, bilo ih je veoma mnogo po dolini. Bile su veoma suve. Rekao mi je: „Sine čovečiji, mogu li da ožive ove kosti?“ Ja odgovorih: „To samo ti znaš, Gospode Bože.“ On mi reče: „Prorokuj ovim kostima i reci im: ’Suve kosti, čujte reč Gospodnju! Govori Gospod Bog ovim kostima: evo, udahnuću svoj Duh u vas i oživećete. Staviću na vas žile, obložiću vas mesom, i navući na vas kožu. Udahnuću u vas duh i oživećete. Tada ćete znati da sam ja Gospod.’“ Ja sam prorokovao kako mi je zapovedio. I dok sam ja prorokovao, začuo se zvuk kao klepet; kosti su se pribirale jedna uz drugu. Pogledao sam, i gle, na njima su se pojavile žile i meso, preko njih se navukla koža, ali nije bilo duha u njima. Gospod mi reče: „Prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečiji, i reci duhu: ’Govori Gospod Bog: od četiri vetra dođi, duše, i dahni u ove pobijene da ožive.’“ Ja sam prorokovao kako mi je zapovedio, i duh je došao u njih; oni su oživeli i stali na svoje noge, vojska veoma, veoma velika. On mi reče: „Sine čovečiji, ove kosti su sav dom Izrailjev. Oni, evo, govore: ’Osušiše nam se kosti, nadu smo izgubili; propadosmo!’ Zato prorokuj i reci im: ’Govori Gospod Bog: evo, ja ću otvoriti vaše grobove i podići vas iz vaših grobova, moj narode, i dovesti vas u zemlju Izrailjevu. I znaćete, da sam ja Gospod, moj narode, kad otvorim vaše grobove i podignem vas iz vaših grobova. Udahnuću svog Duha u vas i oživeću vas, pa ću vas smestiti u vašu zemlju. Tada ćete znati da sam to ja, Gospod, rekao i učinio – govori Gospod Bog.’“ Dođe mi reč Gospodnja: „Ti, sine čovečiji, uzmi jedno drvo i napiši na njemu: ’Juda, i njegov saveznik, narod Izrailjev.’ Onda uzmi drugo drvo i napiši na njemu: ’Josif, drvo Jefremovo, i njegov saveznik, sav dom Izrailjev.’ Sastavi ih jedno s drugim, da budu jedno u tvojoj ruci. Kada te tvoji sunarodnici upitaju: ’Nećeš li da nam kažeš šta ovo znači?’, ti im reci: ’Govori Gospod Bog: evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, koje je u ruci Jefremovoj i plemena Izrailjevih, njegovih saveznika, pa ću ga sastaviti s Judinim drvetom i sjediniti ih u jedno drvo. I postaće jedno drvo u mojoj ruci.’ Neka drveta, na kojima si to napisao, budu u tvojoj ruci pred njihovim očima. Reci im: ’Govori Gospod Bog narodu Izrailjevom: uzeću narod Izrailjev iz naroda među koje su otišli, pa ću ih skupiti i dovesti u njihovu zemlju, i sjediniti ih u jedan narod. Učiniću ih jednim narodom u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti car nad svima njima. I neće više biti dva naroda, niti će ikad više biti podeljeni na dva carstva. Više se neće skrnaviti svojim idolima, svojim gadostima i svim svojim prestupima. Izbaviću ih od svih njihovih otpadničkih dela kojima su grešili, i očistiću ih. Tada će mi biti narod, a ja ću im biti Bog. Moj sluga David će im biti car, i svi će oni imati jednog pastira. Slediće moje sudove, čuvaće moje uredbe i vršiće ih. Nastaniće se u zemlji koju sam dao svome sluzi Jakovu, u kojoj su živeli i vaši očevi. U njoj će doveka živeti i vaši sinovi, i sinovi vaših sinova, a moj sluga David biće im knez zauvek. Sklopiću sa njima savez mira; biće to večni savez sa njima. Ja ću im dati zemlju i umnožiću ih, i postaviću zauvek svoje Svetilište među njih. Moje će Prebivalište biti među njima; ja ću im biti Bog, a oni će mi biti narod. Kad moje Svetilište bude zauvek među njima, narodi će znati da ja, Gospod, posvećujem Izrailja.’“