Opet mi dođe reč Gospodnja: „Sine čovečiji, ispevaj tužbalicu protiv tirskog cara. Reci mu: ’Govori Gospod Bog:
Ti si pečat savršenstva,
pun mudrosti i savršen u lepoti.
Bio si u Edenu, vrtu Božijem,
sav okićen dragim kamenjem:
rubinom, topazom, dijamantom,
hrisolitom, oniksom, jaspisom,
safirom, malahitom i smaragdom;
zlatom te uokvirili i izvezli,
učvrstili ih u dan kad si bio stvoren.
Učinih te heruvimom zaštitnikom,
postavih te na svetu goru Božiju,
hodio si posred ognjenog kamenja.
Besprekoran beše na putevima svojim,
od dana kad si stvoren,
do dana kad se nepravda našla na tebi.
Zbog obilja tvoje trgovine
napunilo se nasilje u tebi; zgrešio si.
Zato te zbacih nečistog s gore Božije
i uklonih te, heruvime zaštitniče,
ispred ognjenog kamenja.
Ponelo se srce tvoje zbog tvoje lepote,
upropasti mudrost svoju zbog svog sjaja.
I bacio sam te na zemlju,
pred careve te zemaljske postavio
da te oni gledaju s prezrenjem.
Zbog mnogih tvojih krivica,
zbog trgovine tvoje nepoštene,
svetilište si svoje oskrnavio.
Zato sam zapalio oganj posred tebe,
i oganj te je progutao;
u pepeo sam te pretvorio
na oči svima što te gledaju.
Svi koji su te znali među narodima,
zgražaju se sad nad tobom,
postao si prizorom užasa,
i više te nikada neće biti.’“