2. Mojsijeva 7:14-25

Gospod reče Mojsiju: „Faraonovo srce je tvrdo, te odbija da pusti narod. Idi k faraonu ujutro, kad on dolazi k vodi, i čekaj na obali Nila da ga sretneš. U ruku uzmi štap koji se bio pretvorio u zmiju. Reci mu ovo: ’Gospod, Bog Jevreja, poslao me je k tebi da ti kažem: „Pusti moj narod da mi služi u pustinji.“ Ali ti, evo, sve do sad nisi poslušao. Govori Gospod: „Po ovome ćeš znati da sam ja Gospod. Evo, štapom koji mi je u ruci udariću po vodi u Nilu, pa će se pretvoriti u krv. Ribe u Nilu će uginuti, a Nil će se tako usmrdeti, da će se Egipćanima gaditi da piju vodu iz njega.“’“ Gospod još reče Mojsiju: „Reci Aronu: ’Uzmi svoj štap i pruži svoju ruku nad egipatske vode: nad njihove reke, prokope, jezera, i na sva sabirališta vode, pa će se pretvoriti u krv.’ Krvi će biti po celom Egiptu, čak i u drvenim i kamenim posudama.“ Mojsije i Aron učine onako kako im je Gospod zapovedio. Aron podigne svoj štap i na oči faraona i njegovih dvorana udari po vodi u Nilu, na šta se sva voda u Nilu pretvori u krv. Sva riba u Nilu je uginula, a Nil se tako usmrdeo da Egipćani nisu mogli da piju vodu iz njega. Krvi je bilo po celom Egiptu. Ali i gatari egipatski učine isto svojim čaranjem. No, faraonovo srce je i dalje bilo tvrdo, te ih nije poslušao, baš kako je Gospod rekao. Faraon se okrenuo i otišao u svoj dvor, ne uzimajući ni ovo k srcu. Sav je Egipat počeo da kopa oko Nila, jer nisu mogli da piju vodu iz Nila. Tako je prošlo sedam dana od kako je Gospod udario Nil.