2. Mojsijeva 4:1-31

Ali Mojsije odgovori: „A šta ako mi ne poveruju i ne poslušaju me? Šta ako kažu: ’Gospod ti se nije ukazao’?“ Gospod ga upita: „Šta je to u tvojoj ruci?“ „Štap“ – odgovori ovaj. Bog mu reče: „Baci ga na zemlju!“ Mojsije baci štap na zemlju i ovaj se pretvori u zmiju. Mojsije ustukne od nje. Gospod reče Mojsiju: „Pruži ruku i uhvati je za rep!“ Mojsije pruži ruku i uhvati je za rep, a ona se opet pretvori u štap u njegovoj ruci. „Eto, tako će poverovati da ti se ukazao Gospod, Bog njihovih otaca, Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.“ Gospod mu ponovo reče: „Uvuci svoju ruku u nedra!“ On uvuče svoju ruku u nedra. On izvuče ruku, a ono, ruka mu sva u gubi, bela kao sneg. Bog mu zatim reče: „Vrati svoju ruku u nedra!“ Mojsije vrati ruku u nedra. Kad je izvukao, opet je bila kao i ostalo telo. Bog reče: „Ako ti ne poveruju i ne poslušaju svedočanstvo prvog znaka, poverovaće svedočanstvu drugog znaka. A ako ne poveruju ni ovim dvoma znacima i ne poslušaju te, ti uzmi vode iz Nila i prolij na tlo, pa će se voda koju si uzeo iz Nila na tlu pretvoriti u krv.“ Ali Mojsije reče Gospodu: „Oprosti, Gospode, ali ja nisam rečit čovek. Nisam bio ni ranije, a nisam ni sad dok govoriš svome sluzi. Sporo govorim, a jezik mi se zapetlja.“ Gospod mu odgovori: „Ko je dao usta čoveku? Ko ga čini nemim ili gluvim? Ko mu daje vid ili ga čini slepim? Zar nisam to ja, Gospod? Zato idi sad, ja ću biti s tobom kad budeš govorio i poučiti te šta da kažeš.“ No, Mojsije reče: „Molim te, Gospode, pošalji nekog drugog.“ Gospod se na to razgnevi na Mojsija, pa mu reče: „Nije li Aron, Levit, tvoj brat? Znam da je on veoma rečit. Evo, on ti upravo izlazi u susret. Kad te bude video, od srca će ti se obradovati. Ti ćeš govoriti s njim i preneti mu ove reči. Ja ću biti s tobom i s njim kad budete govorili, i poučiti vas šta da radite. On će govoriti narodu umesto tebe; on će ti biti umesto usta, a ti ćeš njemu biti umesto Boga. Uzmi ovaj štap u svoju ruku. Njime ćeš činiti znakove.“ Mojsije se vrati svome tastu Jotoru, pa mu reče: „Dopusti mi da se vratim svojoj braći koja su u Egiptu, da vidim jesu li još u životu.“ „Pođi u miru“ – reče Jotor Mojsiju. Zatim Gospod reče Mojsiju u Madijanu: „Idi, vrati se u Egipat, jer su pomrli svi koji su hteli da te ubiju.“ Mojsije uzme svoju ženu i svoje sinove, posadi ih na magarca, pa se vrati u egipatsku zemlju. U ruku je uzeo štap Božiji. Gospod reče Mojsiju: „Kad se vratiš u Egipat, gledaj da pred faraonom učiniš sva čudesa za koja sam ti dao moć. Ipak, ja ću otvrdnuti njegovo srce, tako da neće pustiti narod da ode. A faraonu ćeš reći ovo: ’Govori Gospod: Izrailj je moj sin prvenac. Rekao sam ti: „Pusti mog sina da mi služi. Odbiješ li da ga pustiš, čuvaj se: ja ću ubiti tvog prvenca.“’“ Ali kad su na putu stali da prenoće, Gospod navali na Mojsija da ga ubije. Tada Sefora uzme kameni nož i obreže svoga sina, te se kožicom dotakne Mojsijevih nogu i reče: „Ti si mi krvav muž.“ Tada ga je Gospod ostavio. Tom prilikom je rekla: „Krvav muž“, misleći na obrezanje. Gospod reče Aronu: „Pođi u pustinju da sretneš Mojsija.“ On pođe. Kad se sastao sa Mojsijem na Božijoj gori, poljubio ga je. Tada je Mojsije ispričao Aronu sve što je Gospod rekao kad ga je poslao, i o svim znacima koje mu je naredio da učini. Zatim Mojsije i Aron odu i okupe sve izrailjske starešine. Aron je ispričao sve što je Gospod rekao Mojsiju, a Mojsije je učinio znakove na oči naroda. Narod je tome poverovao. A kad su čuli da je Gospod posetio Izrailjce i da je video njihov jad, pali su na kolena i poklonili se Gospodu.