2. Mojsijeva 36:1-7

Neka tako Veseleilo, Elijav i svi koje je Gospod obdario sposobnošću, umećem i razumom da znaju kako da urade sav posao na Svetinji, izvrše sve što je Gospod zapovedio.“ Mojsije pozva Veseleila, Elijava i sve sposobne ljude koje je Gospod obdario umećem; sve koje je poticalo srce da se late posla i urade ga. Oni su tada primili sav dobrovoljni prilog od Mojsija koji su Izrailjci doneli za izvođenje radova oko Svetinje. No, kako su mu oni jutro za jutrom još uvek donosili priloge, dođoše svi majstori koji su obavljali radove na Svetinji – svaki sa posla na kome je radio – i rekoše Mojsiju: „Narod donosi i više nego što je potrebno da se obavi posao koji je Gospod zapovedio da se uradi.“ Tada je Mojsije izdao naredbu koja je bila objavljena u taboru: „Neka više nijedan čovek ni žena ne pravi više ništa kao prilog za Svetinju.“ Tako je narod prestao da donosi. Bilo je svega dovoljno da se uradi posao, čak je i preostalo.