2. Mojsijeva 33:7-23

Mojsije je uzeo šator i postavio ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je šator od sastanka. Ko god je hteo da traži volju Gospodnju, odlazio bi u šator od sastanka koji se nalazio izvan tabora. A kada bi Mojsije odlazio u šator, sav narod bi ustajao i svako bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem sve dok ovaj ne uđe u šator. Kad bi Mojsije ušao u šator, stub oblaka bi se spuštao i stajao na ulazu u šator, dok je Gospod razgovarao sa Mojsijem. Kada bi narod video da stub oblaka stoji na ulazu u šator, sav narod bi ustajao i svako bi se klanjao na ulazu svoga šatora. Gospod je razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što bi neko razgovarao sa svojim prijateljem. Mojsije bi se zatim vratio u tabor. Međutim, njegov pomoćnik Isus, sin Navinov, mladić, ne bi napuštao šator. Mojsije se obrati Gospodu: „Ti si mi rekao: ’Povedi ovaj narod’, ali mi nisi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Ti si takođe rekao: ’Poznajem te po imenu, i ti si našao naklonost preda mnom.’ Ako sam, dakle, našao naklonost pred tobom, otkrij mi svoje puteve da bih te poznavao i da bih i dalje nalazio tvoju naklonost. Uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.“ Gospod na to reče: „Ja lično ću poći s tobom, i tako te uspokojiti.“ Mojsije reče: „Ako ti lično ne pođeš sa nama, ne izvodi nas odavde gore. Kako će se znati da sam našao naklonost pred tobom, ja i tvoj narod, ako ne po tome što ćeš poći sa nama? Po tome ćemo se razlikovati, ja i tvoj narod, od svih drugih naroda na zemlji.“ Gospod reče Mojsiju: „Učiniću sve što si tražio, zato što si našao naklonost preda mnom i zato što te poznajem po imenu.“ Mojsije zamoli: „Pokaži mi svoju slavu.“ „Učiniću da moja dobrota prođe pored tebe – reče Gospod – i izgovoriću pred tobom svoje ime Gospod. Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe. Moje lice ne možeš videti – reče – jer nijedan čovek me ne može videti i ostati u životu.“ Gospod reče: „Evo, ovde kod mene je jedno mesto; stani na ovu stenu. Kad moja slava bude prolazila, staviću te u procep stene i zakloniti te svojom rukom dok ne prođem. Onda ću skloniti svoju ruku, pa ćeš me videti s leđa. No, moje lice se ne može videti.“