2. Mojsijeva 33:1-14

Gospod reče Mojsiju: „Idi! Idi odavde gore, ti i narod koji si izveo iz Egipta, i pođi gore u zemlju za koju sam se zakleo Avrahamu, Isaku i Jakovu: ’Daću je tvom potomstvu.’ A ja ću poslati pred tobom Anđela i isteraću Hanance, Amorejce, Hetite, Ferežane, Evejce i Jevusejce i dovesti vas u zemlju kojom teku mleko i med. Ja neću poći gore s tobom, da vas ne bih istrebio na putu, jer ste narod tvrdovrat.“ Kad je narod čuo ove oštre reči, toliko se ožalostio da niko nije stavio na sebe nakit. Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima: ’Vi ste narod tvrdovrat. Kad bih samo za tren išao gore sa vama, pobio bih vas. Zato skinite sa sebe nakit, a ja ću videti kako da postupim s vama.’“ Tako su Izrailjci poskidali sa sebe nakit kod gore Horiv. Mojsije je uzeo šator i postavio ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je šator od sastanka. Ko god je hteo da traži volju Gospodnju, odlazio bi u šator od sastanka koji se nalazio izvan tabora. A kada bi Mojsije odlazio u šator, sav narod bi ustajao i svako bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem sve dok ovaj ne uđe u šator. Kad bi Mojsije ušao u šator, stub oblaka bi se spuštao i stajao na ulazu u šator, dok je Gospod razgovarao sa Mojsijem. Kada bi narod video da stub oblaka stoji na ulazu u šator, sav narod bi ustajao i svako bi se klanjao na ulazu svoga šatora. Gospod je razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što bi neko razgovarao sa svojim prijateljem. Mojsije bi se zatim vratio u tabor. Međutim, njegov pomoćnik Isus, sin Navinov, mladić, ne bi napuštao šator. Mojsije se obrati Gospodu: „Ti si mi rekao: ’Povedi ovaj narod’, ali mi nisi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Ti si takođe rekao: ’Poznajem te po imenu, i ti si našao naklonost preda mnom.’ Ako sam, dakle, našao naklonost pred tobom, otkrij mi svoje puteve da bih te poznavao i da bih i dalje nalazio tvoju naklonost. Uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.“ Gospod na to reče: „Ja lično ću poći s tobom, i tako te uspokojiti.“