Jednom je Mojsije čuvao ovce Jotora, svoga tasta, madijanskog sveštenika. Goneći stado po pustari, dođe do Božije gore, do Horiva. Tu mu se ukaže Anđeo Gospodnji u plamtećem ognju iz jednog grma. Pogleda on, kad ono, grm gori, ali ne sagoreva. Mojsije reče u sebi: „Hajde da priđem i osmotrim ovu čudnu pojavu, zašto grm ne sagoreva.“
Kad je Gospod video da prilazi da osmotri, Bog ga zovne iz grma: „Mojsije, Mojsije!“
„Evo me“ – odazva se Mojsije.
Bog mu reče: „Ne prilazi ovamo! Izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kome stojiš sveto tlo.“ On nastavi: „Ja sam Bog tvoga oca; Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.“ Mojsije na to zakloni svoje lice, jer se bojao da gleda u Boga.
Gospod mu opet reče: „Uistinu sam video nevolje moga naroda u Egiptu i čuo njegov vapaj zbog njegovih tlačitelja. Poznate su mi njegove muke. Zato sam sišao da ga izbavim iz ruku egipatskih, te da ih odvedem iz egipatske zemlje u dobru i prostranu zemlju, u zemlju kojom teku med i mleko, u zemlju Hananaca, Hetita, Amorejaca, Ferežana, Evejaca i Jevusejaca. I evo, sad je vapaj Izrailjaca došao k meni, a i lično sam video kako ih Egipćani tlače. A sad hajde da te pošaljem k faraonu da izvedeš moj narod, Izrailjce, iz Egipta.“
Mojsije reče Bogu: „Ko sam ja da idem pred faraona i da izvedem Izrailjce iz Egipta?“
Bog mu reče: „Ja ću biti s tobom, a ovo će biti znak da te ja šaljem: kad izvedeš narod iz Egipta, služićete Bogu na ovoj gori.“
Mojsije upita Boga: „Ako odem k Izrailjcima i kažem im: ’Bog vaših otaca me je poslao k vama’, šta da im kažem ako me upitaju: ’Kako mu je ime?’“
„Ja sam onaj koji jesam“ – odgovori Bog Mojsiju i nastavi: „Ovako kaži Izrailjcima: ’Ja Jesam’ me je poslao k vama.“
Bog još reče Mojsiju: „Ovako reci Izrailjcima: ’Gospod, Bog vaših otaca, Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, me je poslao k vama.
To je moje ime doveka;
po njemu neka me pamte
od kolena do kolena.’