2. Mojsijeva 21:1-36

Ovo su propisi koje ćeš im izložiti: Ako kupiš Jevrejina za roba, neka ti služi šest godina. Sedme godine neka ode kao slobodan čovek, bez ikakvog duga. Ako dođe sam, neka sam i ode. A ako ima ženu, neka njegova žena ode s njim. Ako mu njegov gospodar da ženu, i ona mu rodi sinove ili ćerke, žena i njena deca neka pripadnu gospodaru, a on neka ide sam. Ali ako rob kaže: ’Volim svoga gospodara, svoju ženu i svoju decu, neću da budem slobodan’, neka ga njegov gospodar dovede k Bogu. Zatim neka ga njegov gospodar privede k vratima ili dovratniku, i probuši mu šilom uho, pa neka mu služi zauvek. Proda li ko svoju ćerku za sluškinju, ona neće biti oslobođena kao muški robovi. Ako nije po volji svome gospodaru, koji ju je odredio za sebe, neka joj dopusti da se otkupi. Stranom narodu je ne sme prodavati, jer nije postupao s njom po dogovoru. A ako je odredi za svoga sina, mora postupati s njom kao s ćerkom. Ukoliko se oženi drugom ženom, ne sme prvoj uskraćivati hranu, odeću i bračne odnose. A ako joj uskrati ovo troje, slobodna je da ode bez otkupnine. Ako ko udari čoveka i ubije ga, neka se svakako kazni smrću. Ali ako to ne uradi namerno, nego Bog dopusti da mu ruka to učini, odrediću ti mesto gde može pobeći. Ako ko namerno napadne svoga bližnjeg i na prevaru ga ubije, odvuci ga i od moga žrtvenika, da se pogubi. Ko udari svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću. Ko otme čoveka i proda ga, ili ga drži u svojoj vlasti, neka se svakako kazni smrću. Ko prokune svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću. Ako se ljudi posvađaju, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali ovaj ne umre, nego padne u postelju, ali se kasnije oporavi i počne da izlazi uz pomoć štapa, oprašta se onome koji ga je udario. Ipak, taj mora da mu plati za gubitak vremena i da se pobrine za njegovo potpuno ozdravljenje. Ko udari svoga slugu ili sluškinju štapom, i oni umru od njegovog udarca, taj nek se kazni. Ali ako se sluga oporavi nakon dan-dva, onda vlasnik neće biti kažnjen, jer je sluga njegova svojina. Ako se ljudi potuku i udare trudnu ženu, te ona pobaci, ali ne bude druge štete, krivac mora da plati odštetu koju njen muž zatraži, uz odobrenje sudija. Bude li kakve druge štete, kazna neka bude: život za život, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu, opekotina za opekotinu, rana za ranu, modrica za modricu. Ako ko udari svoga roba ili robinju u oko i izbije ga, neka ga oslobodi zbog oka. Ako ko svome robu ili robinji izbije zub, neka ga oslobodi zbog zuba. Ako vo ubode čoveka ili ženu i usmrti ih, zaspi vola kamenjem. Njegovo meso ne sme da se jede. Njegov vlasnik oslobađa se krivice. Ali ako je vo ubadao i ranije, a njegov vlasnik, i pored toga što je bio opomenut nije pazio na vola, pa vo usmrti čoveka ili ženu, vo neka se zaspe kamenjem. Njegov vlasnik neka se takođe pogubi. Međutim, ako se od njega traži novčana nadoknada, on može da otkupi svoj život, ako plati sve što se od njega traži. Ako vo ubode dečaka ili devojčicu, na njemu će se primeniti isti zakonski postupak. Ako vo ubode roba ili robinju, njegov vlasnik neka isplati trideset srebrnih šekela njihovom gospodaru, a vo neka se kamenuje. Ako neko otvori bunar ili iskopa bunar, ali ga ne pokrije, pa u njega upadne vo ili magarac, vlasnik bunara mora da plati njegovom vlasniku odštetu u novcu. Uginula životinja neka pripadne njemu. Ako nečiji vo ubode vola koji pripada nekom drugom i usmrti ga, neka prodaju živog vola, pa neka podele novac. Mrtvog vola neka takođe podele. Međutim, ako se zna da je vo ubadao i ranije, a njegov ga gospodar nije čuvao, on mora da nadoknadi vola za vola. Mrtva životinja neka pripadne njemu.