2. Mojsijeva 19:9-25

Gospod reče Mojsiju: „Evo, ja ću doći k tebi u gustom oblaku da narod čuje kad budem govorio s tobom, da ti zauvek veruju.“ Kad je Mojsije preneo Gospodu reči naroda, Gospod mu reče: „Idi k narodu i posveti ih danas i sutra. Neka operu svoju odeću. Trećeg dana neka budu spremni, jer će trećeg dana Gospod sići na goru Sinaj na oči sveg naroda. Označi granicu oko gore za narod, i reci im: ’Pazite da se ne penjete na goru niti da se dotičite njenog podnožja! Ko se dotakne brda, sigurno će umreti. Ničija ruka neka ga se ne dotiče, jer će takav biti zasut kamenjem ili ustreljen strelom; bilo životinja ili čovek, neka ne ostane na životu. Kad se začuje otegnuti glas ovnujskog roga, tada neka se popnu na goru.’“ Mojsije siđe s gore k narodu i posveti narod. Oni operu svoju odeću. Mojsije im naredi: „Budite spremni za treći dan. Ne dotičite se žena!“ A trećega dana, u sam osvit, razlegne se grmljavina, munje počnu da sevaju, a gust se oblak nadvije nad gorom. Glas trube snažno odjeknu, a sav narod u taboru zadrhta od straha. Mojsije povede narod iz tabora u susret Bogu. Stali su u podnožju gore. Cela gora Sinaj je bila obavijena dimom, jer je Gospod na nju sišao u ognju. Dim se dizao kao iz peći, a sva se gora tresla. Zvuk trube bivao je sve jači i jači. Mojsije je govorio, a Bog mu je glasno odgovarao. I tako je Gospod sišao na goru Sinaj, na njen vrh. Tada je Gospod pozvao Mojsija da se uspne na vrh gore. Mojsije se uspne. Gospod reče Mojsiju: „Siđi i upozori narod da se ne probija prema Gospodu da ga vidi, inače će mnogi izginuti. A sveštenici koji prilaze Gospodu neka se posvete, da ih Gospod ne bi pobio.“ „Narod ne može da uziđe na goru Sinaj – reče Mojsije – jer si nas ti sam opomenuo: ’Označi granice oko gore i proglasi je svetom.’“ „Siđi, pa se uspni s Aronom – reče Gospod Mojsiju. Ali sveštenici i narod neka se ne probijaju gore, ka Gospodu, da ih ne bi pobio.“ Mojsije siđe k narodu i saopšti mu sve to.