2. Mojsijeva 19:16-25

A trećega dana, u sam osvit, razlegne se grmljavina, munje počnu da sevaju, a gust se oblak nadvije nad gorom. Glas trube snažno odjeknu, a sav narod u taboru zadrhta od straha. Mojsije povede narod iz tabora u susret Bogu. Stali su u podnožju gore. Cela gora Sinaj je bila obavijena dimom, jer je Gospod na nju sišao u ognju. Dim se dizao kao iz peći, a sva se gora tresla. Zvuk trube bivao je sve jači i jači. Mojsije je govorio, a Bog mu je glasno odgovarao. I tako je Gospod sišao na goru Sinaj, na njen vrh. Tada je Gospod pozvao Mojsija da se uspne na vrh gore. Mojsije se uspne. Gospod reče Mojsiju: „Siđi i upozori narod da se ne probija prema Gospodu da ga vidi, inače će mnogi izginuti. A sveštenici koji prilaze Gospodu neka se posvete, da ih Gospod ne bi pobio.“ „Narod ne može da uziđe na goru Sinaj – reče Mojsije – jer si nas ti sam opomenuo: ’Označi granice oko gore i proglasi je svetom.’“ „Siđi, pa se uspni s Aronom – reče Gospod Mojsiju. Ali sveštenici i narod neka se ne probijaju gore, ka Gospodu, da ih ne bi pobio.“ Mojsije siđe k narodu i saopšti mu sve to.