2. Mojsijeva 14:10-18

Kad se faraon približio, Izrailjci su se osvrnuli i opazili da su im Egipćani za petama. U velikom strahu, Izrailjci zavape Gospodu. Onda rekoše Mojsiju: „Zar u Egiptu nije bilo grobova, nego si nas doveo tu u pustinju da pomremo? Šta je trebalo da nas izvodiš iz Egipta? Nismo li ti ovo govorili i u Egiptu: ’Idi od nas, neka služimo Egipćanima! Jer bolje nam je da robujemo Egipćanima, nego da pomremo u pustinji!’“ Ali Mojsije odgovori narodu: „Ne bojte se! Ostanite na svom mestu, pa ćete videti šta će Gospod učiniti da vas spase danas. Naime, Egipćane koje danas vidite nikada više nećete videti. Gospod će se boriti za vas. Budite spokojni!“ Gospod upita Mojsija: „Zašto vapiš k meni? Reci Izrailjcima da krenu na put. A ti podigni svoj štap, ispruži svoju ruku nad morem i razdeli ga na dvoje, da Izrailjci mogu da prođu sred mora po suvom. Ja ću, evo, otvrdnuti srce Egipćanima, te će oni krenuti za njima, ali ja ću se proslaviti nad faraonom i svom njegovom vojskom, njegovim bojnim kolima i konjanicima. Kad se proslavim nad faraonom, njegovim bojnim kolima i konjanicima, Egipćani će znati da sam ja Gospod.“