Knjiga o Jestiri 9:23-32

Jevreji su prihvatili da praznuju tako kako su i otpočeli, a i to što im je napisao Mardohej. Jer Aman, sin Amadeta Agageja i zlotvor svih Jevreja je naumio da zatre sve Jevreje. Bacao je pur, to jest žreb da ih smete i zatre. Ali kada je to došlo pred cara, on je zapovedio proglasom da se opozovu njegovi zli naumi koje je osmislio protiv Jevreja, i to na njegovu štetu, pa su njega i njegove sinove obesili na vešala. Zato su one dane nazvali Purim , od imena „pur“. Zbog svih reči ovog pisma, zbog onoga što su videli u ovome i onoga što im se dogodilo, Jevreji su ustanovili i obavezali sebe, svoje potomke i sve koji su im bili pripojeni, da neće propustiti da praznuju ova dva dana, prema proglasu koji im je dan, svake godine u vreme koje im je određeno; da će se tih dana sećati i praznovati ih u svakom naraštaju, u svakom rodu, u svakoj oblasti i u svakom gradu; da se dani ovog Purima neće propustiti među Jevrejima i da sećanje na njih neće nestati u njihovom potomstvu. Sa svim ovlašćenjem carica Jestira, ćerka Avihejeva, je sa Mardohejem Jevrejinom napisala da bi potvrdili ovo drugo pismo o Purimu. On je poslao pisma sa rečima mira i istine svim Jevrejima u stotinu dvadeset sedam carskih Artakserksovih oblasti, da ustanovi dane Purima u propisano vreme kao što ih je ustanovio Jevrejin Mardohej sa caricom Jestirom, onako kako su se obavezali i oni i njihovo potomstvo propisima o postovima i njihovim naricanjima. Tako je Jestirina zapovest potvrdila ove propise za Purim i to je bilo zapisano u knjigu.