Nakon ovih događaja car Artakserks je uzvisio Amana, sina Amadeta Agageja. Unapredio ga je i postavio njegovu stolicu iznad svih glavara koji su bili sa njim. Sve careve sluge koje su bile na carevim vratima bi klečale i klanjale se Amanu. Naime, tako je car zapovedio za njega. Ali Mardohej mu nije klečao i nije mu se klanjao.
Tada su careve sluge, koje su bile na carevim vratima rekle Mardoheju: „Zašto ne mariš za carevu zapovest?“ Dogodilo se da su mu tako govorili dan za danom, ali on ih nije slušao. Tako su javili Amanu da bi se videlo vredi li Mardohejev izgovor. Naime, rekao im je da je Jevrejin.
I Aman je video da Mardohej ne kleči i ne klanja mu se, pa se ispunio besom. Ali pomisao da ubije samo Mardoheja mu je bila nedovoljna, jer su mu otkrili Mardohejevo poreklo. Zato je Aman odlučio da istrebi sve Jevreje koji su živeli u Artakserksovom carstvu, sav Mardohejev narod.
Prvog meseca, a to je mesec nisan, dvanaeste godine cara Artakserksa, bacili su pur – to jest žreb – pred Amanom za svaki dan i za svaki mesec, sve do dvanaestog meseca adara.
Tada je Aman rekao caru Artakserksu: „Postoji izvesni narod koji se raštrkao i rasejao po narodima u svim oblastima tvog carstva. Njihovi zakoni su drugačiji od svih naroda i oni ne izvršavaju carske zakone. Caru ne odgovara da ih ostavi na miru. Ako je caru po volji, neka se napiše da se istrebe, a ja ću na ruke izvršilaca posla da odmerim deset hiljada talanata srebra, da se donesu u carevu riznicu!“
Na to je car skinuo pečatni prsten sa svoje ruke i dao ga Amanu, sinu Amadeta Agageja, zlotvoru Jevreja. Car je rekao Amanu: „Srebro je tvoje, a i narod, pa sa njim čini ono što smatraš da je dobro.“
Prvog meseca trinaestog dana pozvani su carevi pisari. Zapisano je sve što je Aman zapovedio carevim zapovednicima, upraviteljima svih oblasti i glavarima svih naroda, svim oblastima njihovim pismom i svakom narodu njegovim jezikom. Zapisano je u ime cara Artakserksa i zapečaćeno carskim pečatnim prstenom. Poslana su pisma po glasnicima u sve careve oblasti da se istrebe, pobiju i unište svi Jevreji – mlado i staro, deca i žene – u jednom danu. I to trinaestog dana dvanaestog meseca adara, i da im se dobra zaplene. Prepis pisma je učinjen zakonom za svaku oblast i objavljen svakom narodu kako bi se pripremili za ovaj dan.
Po carevoj zapovesti, glasnici su krenuli u žurbi, a zakon je oglašen na dvoru u Susanu. Car i Aman su seli da piju dok je grad Susan bio smeten.