Knjiga propovednikova 3:1-15

Sve ima svoje doba i svaka stvar pod nebesima ima prikladno vreme: vreme rađanja i vreme umiranja; vreme sađenja i vreme vađenja posađenog; vreme ubijanja i vreme lečenja; vreme rušenja i vreme građenja; vreme plakanja i vreme smejanja; vreme žaljenja i vreme igranja; vreme razbacivanja kamenja i vreme sakupljanja kamenja; vreme grljenja i vreme rastajanja; vreme traganja i vreme mirenja sa gubitkom; vreme čuvanja i vreme bacanja; vreme cepanja i vreme ušivanja; vreme ćutanja i vreme govora; vreme ljubavi i vreme mržnje; vreme rata i vreme mira. I kakva je korist trudbeniku od njegovog truda? Posmatrao sam posao koji je Bog dao ljudima da se njime bave. Naime, sve je predivno stvorio u prikladno vreme. Čak im je i večnost stavio u srca, ali ljudi ne mogu da dokuče dela koja Bog čini od početka do svršetka. Otkrio sam da za njih ništa bolje nema nego da se raduju i čine dobro sav svoj život; da svi ljudi jedu i piju, da uživaju korist truda svoga. I to je Božiji dar. Saznao sam da sve što Bog čini ostaje doveka, da tome ništa ne može da se doda i da od toga ništa ne može da se oduzme, da sve što Bog čini jeste da bi ga se ljudi bojali. I sve što je bilo, jeste i sada, i sve što će tek da bude, već je bilo, a Bog traži ono što je minulo.