Knjiga propovednikova 2:1-11

Kazao sam u svom srcu: „Hajde da oprobam uživanje, da dobro uživam.“ Ali, gle, i to je prolazno! Za smeh sam kazao: „Budalast je“; i za uživanje: „Koja mu je svrha?“ Duboko sam razmišljao o zadovoljstvu tela u vinu – dok mi je srce mudrošću vođeno bilo – o prihvatanju bezumlja, dok ne otkrijem kakva je korist ljudima od onoga što rade pod nebesima za malo dana života svoga. Velike sam stvari sebi napravio: izgradio sam kuće, vinograde zasadio. Uredio sam vrtove i parkove, u njima posadio razno voće. Napravio sam jezera sa vodom za natapanje mlade šume. Doveo sam sluge i sluškinje, pored onih koji su mi pripadali po rođenju u kući. Imao sam stoke, mnoga krda i stada, više od svih koji su pre mene vladali u Jerusalimu. Nakupio sam i srebro, zlato, blago od careva i okolnih oblasti. Obezbedio sam pevače, pevačice, uživanja ljudska i mnoge žene. Postao sam moćan, uzvisio sam se više od svih svojih prethodnika u Jerusalimu, a i dalje sam bio mudar: Svojim očima nisam uskratio nijednu želju i srcu nisam uskratio nijedno uživanje. Jer, srce se moje radovalo u svim mojim poduhvatima i to mi je bila nagrada za sav trud moj. A onda sam razmišljao o svim svojim delima koje sam preduzeo svojeručno, o trudu koji sam uložio. I gle, sve je prolazno i jurenje vetra, bez koristi pod kapom nebeskom!