S moavskih poljana, Mojsije se popeo na brdo Navav, na vrhunac Fasge, nasuprot Jerihonu. Odatle mu je Gospod dao da vidi celu zemlju: Galad sve do Dana, celo Neftalimovo područje, zemlju Jefremovu i Manasijinu, svu Judinu zemlju do Zapadnog mora, Negev sa okolinom Jerihonske doline, i Palmov grad do Soara.
Gospod mu reče: „Ovo je zemlja za koju sam se zakleo Avrahamu, Isaku i Jakovu, rekavši: ’Tvome potomstvu ću je dati.’ Tebi sam dozvolio da je vidiš svojim očima, ali tamo nećeš ući.“
Mojsije, sluga Gospodnji, umre tamo, u zemlji moavskoj, po reči Gospodnjoj. On ga je sahranio tamo, u dolini, u zemlji moavskoj, nasuprot Vet-Fegoru. Do dana današnjeg niko nije saznao gde je njegov grob. Mojsiju je bilo stotinu dvadeset godina kad je umro. Oko mu nije oslabilo, niti ga je snaga napustila. Izrailjci su trideset dana oplakivali Mojsija na moavskim poljanama. Tako su se završili dani oplakivanja i žaljenja za Mojsijem.
Isus, sin Navinov, je bio ispunjen duhom mudrosti jer je Mojsije položio svoje ruke na njega. Izrailjci su ga slušali i činili kako je Gospod zapovedio Mojsiju.
U Izrailju se više nije pojavio prorok kao Mojsije, koga je Gospod poznavao licem u lice. Njega je Gospod poslao u Egipat da učini sve one znakove i čudesa protiv faraona, njegovih dvorana i cele njegove zemlje, putem njegove moćne ruke i strašnih dela, koje je Mojsije učinio na oči celog Izrailja.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
