Na kraju svake sedme godine opraštaj dugove. Ovo je način praštanja: svaki zajmodavac neka oprosti dug svome bližnjemu. Neka ne potražuje povraćaj duga od svoga bližnjega ni od svoga brata, jer je proglašeno Gospodnje opraštanje dugova. Od stranca možeš da tražiš, ali svome bratu moraš otpisati što god da ti duguje. Među tobom neka ne bude siromaha, jer će te Gospod jamačno blagosloviti u zemlji, koju ti Gospod, Bog tvoj daje u nasledstvo da je zaposedneš, ako budeš slušao glas Gospoda, Boga svoga, držeći i vršeći ove zapovesti koje ti danas nalažem. Jer, Gospod, Bog tvoj, će te blagosloviti kao što je obećao, pa ćeš davati u zajam mnogim narodima, ali ti sam nećeš pozajmljivati. Ti ćeš vladati mnogim narodima, ali oni neće vladati nad tobom.
Ako jedan od tvoje braće postane siromah u jednom od tvojih gradova u zemlji koju ti daje Gospod, Bog tvoj, ne budi tvrda srca, niti škrte ruke prema svome bratu koji je siromašan. Naprotiv, neka tvoja ruka bude velikodušna prema njemu, pa mu pozajmi koliko mu je dovoljno kada se nađe u potrebi. Pazi da ti se u srce ne uvuče opaka misao, pa da kažeš: ’Približila se sedma godina, godina praštanja’ i da nemilostivim okom pogledaš svoga siromašnoga brata, te mu ne daš ništa. Ako on zavapi Gospodu protiv tebe, greh će pasti na tebe. A kada mu daješ, ne gunđaj u sebi, nego mu daj velikodušno, jer će te Gospod, Bog tvoj, blagosloviti zbog ovoga u svim tvojim poslovima i u svemu čega se tvoje ruke late. Naime, siromaha nikada neće nestati iz zemlje. Zato ti zapovedam da budeš široke ruke prema svome bratu siromahu i onome koji je u potrebi u tvojoj zemlji.