Knjiga proroka Danila 9:1-10

Prve godine Darija, sina Artakserksovog, od midijskog roda, koji se zacario nad carstvom Haldejaca; prve, dakle, godine njegove vladavine, ja, Danilo, razumeo sam iz pisama: sedamdeset godina je broj godina, kada će se, prema reči Gospodnjoj upućenoj proroku Jeremiji, navršiti pustošenje Jerusalima. Tada sam okrenuo lice prema Gospodu Bogu, tražeći ga u molitvi i preklinjanjima, uz post, kostret i pepeo. Molio sam se Gospodu, mome Bogu, i ispovedao se: „O, Gospode, veliki i strašni Bože, koji čuvaš savez i milost onima koji te ljube i drže tvoje zapovesti. Zgrešili smo i činili nepravdu, odmetnuli smo se i odstupili od tvojih zapovesti i odredbi. Međutim, mi nismo slušali tvoje sluge, proroke, koji su govorili u tvoje ime našim carevima, knezovima i precima, i svem narodu zemlje. Tebi, Gospode, pripada pravda, a nama je danas sramota na licima, nama Judejcima i stanovnicima Jerusalima, celom Izrailju, onima koji su blizu i onima koji su daleko, po svim zemljama kuda si ih isterao zbog nevere koju su počinili protiv tebe. Gospode, na našim je licima sramota, na našim carevima, našim knezovima i našim precima, jer smo ti zgrešili. Gospodnje je da iskaže milosrđe i praštanje, jer mi smo se odmetnuli od njega. Nismo slušali glas Gospoda, Boga našega, niti smo sledili zakone koje nam je dao preko svojih slugu proroka.