Knjiga proroka Danila 6:1-28

Dariju se svidelo da postavi nad carstvom stotinu dvadeset satrapa, da budu po celom carstvu, a nad njima tri načelnika, među kojima je bio i Danilo. Njima su satrapi polagali račun da car ne bi bio na gubitku. Taj Danilo je svojim izuzetnim duhom nadmašivao načelnike i satrape, pa je car mislio da ga postavi nad celim carstvom. Tada su načelnici i satrapi gledali da nađu neku zamerku Danilovoj upravi nad carstvom, ali nisu mogli da mu nađu ni zamerku ni grešku, jer je bio pouzdan. Tako nisu mogli da pronađu na njemu ni nemara ni greške. Tada su ti ljudi rekli: „Nećemo naći na Danilu nikakvu zamerku, osim ako ne nađemo nešto protiv njega u vezi sa zakonom njegovog Boga.“ Tako su se ti načelnici i satrapi sjatili pred carem i rekli mu: „O, care Darije, živ bio doveka! Dogovorili su se svi načelnici carstva, upravitelji, satrapi, savetnici i namesnici, da car izda naredbu i zabranu: svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana osim tebi, care, neka bude bačen u lavlju jamu. Sada, care, izdaj zabranu i potpiši je, pošto se tako, po neopozivom zakonu Međana i Persijanaca, ne može promeniti.“ Tako je car Darije potpisao pismo sa zabranom. Kad je Danilo čuo da je naredba bila napisana, otišao je svojoj kući, gde su prozori njegove gornje sobe bili otvoreni prema Jerusalimu. Tu se on tri puta dnevno spuštao na kolena, moleći i hvaleći Boga, kao što je uvek radio. Tada su ti ljudi banuli i zatekli Danila kako se moli i priziva svog Boga. Zatim su pristupili caru i spomenuli mu carsku zabranu: „O, care, zar nisi potpisao zabranu prema kojoj će svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana, osim tebi, biti bačen u lavlju jamu?“ Car odgovori: „Zapovest ostaje na snazi prema zakonu Međana i Persijanaca, te se ne može opozvati.“ Oni odgovore caru: „Danilo, jedan od izgnanika iz Jude, ne mari za tebe, o, care, ni za tvoju zabranu koju si potpisao; on se tri puta dnevno moli svome Bogu.“ Kad je car to čuo, veoma se uznemirio. Bio je rešen da spase Danila, pa je sve do zalaska sunca svim silama nastojao da ga izbavi. Ali oni ljudi navališe na cara, govoreći: „Znaj, care, da se prema zakonu Međana i Persijanaca, nijedna zabrana ili naredba koju car izda, ne može promeniti.“ Tada je car naredio da dovedu Danila i da ga bace u lavlju jamu. Car reče Danilu: „Neka te izbavi Bog tvoj kome neprestano služiš.“ Zatim su doneli kamen i stavili ga na otvor jame, a car ga je zapečatio svojim pečatnim prstenom i pečatnim prstenom svojih velikaša, da se ništa za Danila ne bi moglo promeniti. Car se vratio u svoj dvor. Noć je proveo bez jela, i nije dao da mu dovedu suložnice. San mu nije dolazio na oči. U sam osvit zore, car ustane i užurbano ode do lavlje jame. Kad je prišao jami, pozvao je Danila žalosnim glasom. Car reče Danilu: „Danilo, slugo Boga živoga, da li je Bog, kome neprestano služiš, mogao da te izbavi od lavova?“ Danilo odgovori: „O, care, živ bio doveka! Moj Bog je poslao svog anđela, koji je zatvorio čeljusti lavovima, te mi nisu naudili, zato što sam se našao nevinim pred njim. Ni tebi, care, nisam ništa skrivio.“ Car se zbog toga veoma obradovao, pa je naredio da izvuku Danila iz jame. Kad su izvukli Danila iz jame, nije se na njemu našla nijedna rana, jer se pouzdao u Boga. Tada je car naredio da dovedu one ljude što su zlonamerno optužili Danila, i bace ih u lavlju jamu, zajedno sa njihovim ženama i njihovom decom. I još nisu ni došli na dno jame, kad su ih lavovi zgrabili i smrskali im sve kosti. Zatim je car Darije napisao pismo svim narodima, plemenima i jezicima, koji žive po svoj zemlji: „Neka vam se umnoži blagostanje! Izdajem naredbu: neka se svi ljudi po svim oblastima moga carstva boje i drhću pred Danilovim Bogom. On je živi Bog, koji ostaje doveka! Njegovo se carstvo neće raspasti, i njegova se vlast neće okončati! On izbavlja i oslobađa, čini znakove i čuda na nebu i na zemlji; on je izbavio Danila iz lavljih kandži.“ Danilo je napredovao tokom vladavine Darija i vladavine Kira Persijanca.