Knjiga proroka Danila 6:1-13

Dariju se svidelo da postavi nad carstvom stotinu dvadeset satrapa, da budu po celom carstvu, a nad njima tri načelnika, među kojima je bio i Danilo. Njima su satrapi polagali račun da car ne bi bio na gubitku. Taj Danilo je svojim izuzetnim duhom nadmašivao načelnike i satrape, pa je car mislio da ga postavi nad celim carstvom. Tada su načelnici i satrapi gledali da nađu neku zamerku Danilovoj upravi nad carstvom, ali nisu mogli da mu nađu ni zamerku ni grešku, jer je bio pouzdan. Tako nisu mogli da pronađu na njemu ni nemara ni greške. Tada su ti ljudi rekli: „Nećemo naći na Danilu nikakvu zamerku, osim ako ne nađemo nešto protiv njega u vezi sa zakonom njegovog Boga.“ Tako su se ti načelnici i satrapi sjatili pred carem i rekli mu: „O, care Darije, živ bio doveka! Dogovorili su se svi načelnici carstva, upravitelji, satrapi, savetnici i namesnici, da car izda naredbu i zabranu: svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana osim tebi, care, neka bude bačen u lavlju jamu. Sada, care, izdaj zabranu i potpiši je, pošto se tako, po neopozivom zakonu Međana i Persijanaca, ne može promeniti.“ Tako je car Darije potpisao pismo sa zabranom. Kad je Danilo čuo da je naredba bila napisana, otišao je svojoj kući, gde su prozori njegove gornje sobe bili otvoreni prema Jerusalimu. Tu se on tri puta dnevno spuštao na kolena, moleći i hvaleći Boga, kao što je uvek radio. Tada su ti ljudi banuli i zatekli Danila kako se moli i priziva svog Boga. Zatim su pristupili caru i spomenuli mu carsku zabranu: „O, care, zar nisi potpisao zabranu prema kojoj će svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana, osim tebi, biti bačen u lavlju jamu?“ Car odgovori: „Zapovest ostaje na snazi prema zakonu Međana i Persijanaca, te se ne može opozvati.“ Oni odgovore caru: „Danilo, jedan od izgnanika iz Jude, ne mari za tebe, o, care, ni za tvoju zabranu koju si potpisao; on se tri puta dnevno moli svome Bogu.“