Kad je carica čula reči cara i velikaša, došla je u gozbenu dvoranu i rekla: „Živ bio, care, doveka! Neka te misli ne uznemiravaju i neka ti lice ne bledi! Postoji čovek u tvom carstvu u kome je duh svetih bogova. U vreme tvoga oca u njemu se našlo prosvetljenje, razum i mudrost, koja je kao mudrost bogova. Tvoj otac, car Navuhodonosor, postavio ga je za upravitelja nad čarobnjacima, gatarima, Haldejcima i zvezdoznancima. I pošto se u Danilu, koga je car nazvao Valtazarom, našao izuzetan duh, znanje, razum da tumači snove, da rešava zagonetke i da razjašnjava teške stvari, ti ga pozovi, a on će ti izložiti tumačenje pisma.“
Tada su Danila doveli pred cara, i car mu reče: „Da li si ti Danilo, jedan od Judinih izgnanika, koje je moj otac, car, doveo iz Jude? Čuo sam da je u tebi duh bogova, i da se u tebi našlo prosvetljenje, razum i izuzetna mudrost. Doveli su mi mudrace i gatare da mi pročitaju ovo pismo i da mi saopšte njegovo tumačenje, ali oni nisu u stanju da mi izlože njegovo tumačenje. Čuo sam da si u stanju da tumačiš i rešavaš teške stvari. Ako možeš da pročitaš ovo pismo i saopštiš mi njegovo tumačenje, bićeš odeven u skerlet, oko vrata će ti biti stavljen zlatni lanac, i vladaćeš kao treći u carstvu.“