Car Valtasar je priredio gozbu za svojih hiljadu velikaša, pa je pred njima pio vino. Kada ga je vino omamilo, Valtasar je naredio da se donesu zlatne i srebrne posude, koje je njegov otac Navuhodonosor doneo iz Doma u Jerusalimu, da car, njegovi velikaši, njegove žene i inoče piju iz njih. Kada su doneli zlatne posude koje su bile odnesene iz Božijeg Doma u Jerusalimu, iz njih su pili car, njegovi velikaši, njegove žene i inoče. Pili su vino iz njih i proslavljali svoje bogove od zlata i srebra, bronze i gvožđa, drveta i kamena.
Tog časa su se pojavili prsti ljudske ruke pišući po okrečenom zidu carskog dvora nasuprot svećnjaka. Car je video dlan ljudske ruke kako piše. Car je prebledeo uznemiren mislima. Oduzele su mu se noge u kukovima, a kolena počela da mu klecaju.
Car pozva čarobnjake, Haldejce i gatare, pa reče vavilonskim mudracima: „Čovek koji pročita ovo pismo i protumači mi ga biće obučen u skerlet, nosiće zlatan lanac oko vrata, i vladaće kao treći u carstvu.“
Pristupili su svi mudraci, ali niko nije mogao da ga pročita ili da iznese caru njegovo tumačenje. Car se tada veoma uznemirio, pa je još više prebledeo. Njegovi velikaši su bili zbunjeni.
Kad je carica čula reči cara i velikaša, došla je u gozbenu dvoranu i rekla: „Živ bio, care, doveka! Neka te misli ne uznemiravaju i neka ti lice ne bledi! Postoji čovek u tvom carstvu u kome je duh svetih bogova. U vreme tvoga oca u njemu se našlo prosvetljenje, razum i mudrost, koja je kao mudrost bogova. Tvoj otac, car Navuhodonosor, postavio ga je za upravitelja nad čarobnjacima, gatarima, Haldejcima i zvezdoznancima. I pošto se u Danilu, koga je car nazvao Valtazarom, našao izuzetan duh, znanje, razum da tumači snove, da rešava zagonetke i da razjašnjava teške stvari, ti ga pozovi, a on će ti izložiti tumačenje pisma.“
Tada su Danila doveli pred cara, i car mu reče: „Da li si ti Danilo, jedan od Judinih izgnanika, koje je moj otac, car, doveo iz Jude? Čuo sam da je u tebi duh bogova, i da se u tebi našlo prosvetljenje, razum i izuzetna mudrost.