YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Knjiga proroka Danila 4:4-37

Knjiga proroka Danila 4:4-37 NSPL

Ja, Navuhodonosor, živeo sam spokojno u svom domu, cvetajući u svom dvoru. A onda sam usnio san koji me je preplašio. Dok sam bio na svojoj postelji, glavom su mi prolazile slike i viđenja koja su me uznemirila. Zato sam izdao zapovest da se dovedu svi vavilonski mudraci i da mi saopšte tumačenje sna. Kada su došli čarobnjaci, gatari, Haldejci i zvezdoznanci, ispričao sam im svoj san, ali nisu mogli da kažu njegovo tumačenje. Na kraju je pred mene došao Danilo, u kome su duhovi svetih bogova. (Njemu je ime i Valtazar, prema imenu moga boga.) Tada sam mu ispričao svoj san, govoreći: „Valtazare, glavaru čarobnjaka, znam da su u tebi duhovi svetih bogova, i da ti nijedna tajna ne zadaje muku. Evo viđenja koje sam imao, a ti mi reci šta je njegovo značenje. U viđenjima koja su mi na postelji prolazila glavom, video sam jedno drvo nasred zemlje; bilo je veoma visoko. Drvo je poraslo i postalo moćno. Visinom je dopiralo do neba, tako da se videlo sa svih krajeva zemlje. Lišće mu je bilo predivno, a rod obilan. Na njemu je bilo hrane za sve. Pod njim su poljske zveri nalazile hlad, a na njegovim granama su živele ptice nebeske; sva su se stvorenja hranila od njega. Dok sam gledao viđenja koja su mi na postelji prolazila glavom, gle, s neba siđe sveti stražar. On snažno povika i reče ovako: ’Posecite drvo, okrešite mu grane, pokidajte mu lišće i pobacajte mu rod; neka se razbeže zveri ispod njega i ptice sa njegovih grana. Ipak, ostavite mu u zemlji panj s korenom, okovan obručem od gvožđa i bronze, u poljskoj travi. Neka ga kvasi rosa nebeska i neka sa zverima deli travu zemaljsku. Neka mu se ljudsko srce promeni u srce životinjsko, i neka sedam vremena pređu preko njega. To je presuda koju su stražari odredili, zapovest koju su izrekli sveti, da bi svi živi znali da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvom. On ga daje kome hoće, i postavlja nad njim najnižeg od ljudi.’ To je san koji sam sanjao ja, car Navuhodonosor, a ti mi ga, Valtazare, rastumači, pošto nijedan od mudraca u mom carstvu nije mogao da mi obznani njegovo tumačenje. Ipak, ti to možeš, jer je duh svetih bogova u tebi.“ Na to se Danilo, koji se još zove i „Valtazar“, na trenutak smeo; misli su ga uznemirile. Car mu reče: „Valtazare, ne daj da te uznemiri san i njegovo značenje.“ Valtazar odgovori: „Gospodaru moj, neka taj san bude za tvoje mrzitelje, i njegovo značenje za tvoje neprijatelje! Ti si video drvo koje je toliko poraslo i postalo silno, da je visinom doseglo do neba, pa ga je cela zemlja mogla videti. Lišće mu je bilo predivno, a urod obilan, te je bilo hrane za sve. Pod njim su poljske zveri nalazile hlad, a ptice nebeske živele u njegovim granama. Ti si, care, to drvo, jer si postao veliki i silan! Veličina ti je porasla i dosegla do neba, a tvoja vladavina do kraja zemlje. Car je video i svetog stražara, koji je sišao sa neba i rekao: ’Posecite drvo i uništite ga, ali mu ostavite u zemlji panj s korenom, okovanog obručem od gvožđa i bronze, u poljskoj travi. Neka ga kvasi rosa nebeska i neka sa zverima deli travu zemaljsku, dok preko njega ne prođe sedam vremena.’ Ovo je tumačenje, o, care: to je odluka Svevišnjega, koja će se izvršiti na mom gospodaru, caru. Prognaće te iz ljudskog društva, i boravište će ti biti među poljskim zverinjem. Hranićeš se travom kao goveda, kvasiće te rosa nebeska, i sedam će vremena preći preko tebe, dok ne spoznaš da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvom, i da ga daje kome hoće. A to što su zapovedili da se ostavi panj s korenjem, znači da će ti se carstvo vratiti kad spoznaš da Nebesa vladaju. Zato, o, care, neka ti moj savet bude ugodan: reši se svojih greha čineći pravdu, i svojih bezakonja milošću prema siromasima, da bi se produžilo tvoje blagostanje.“ Sve se to dogodilo Navuhodonosoru. Nakon dvanaest meseci, dok je šetao po krovu carskog dvora u Vavilonu, car reče: „Nije li ovo veliki Vavilon, koji sam podigao svojom silnom moći sebi za carsku prestonicu, na slavu svoga veličanstva?“ Reči su još bile na carevim usnama kad je sišao glas s neba, govoreći: „Odlučeno je za tebe, care Navuhodonosore: oduzima ti se carstvo. Prognaće te iz ljudskog društva, i boravište će ti biti među poljskim zverinjem. Hranićeš se travom kao goveda, i sedam će vremena preći preko tebe, dok ne uvidiš da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvom, i da ga daje kome hoće.“ Odluka je odmah sprovedena. Navuhodonosor je bio prognan iz ljudskog društva, jeo je travu, kvasila ga je rosa nebeska, kosa mu je narasla kao orlovsko perje, a nokti kao ptičje kandže. Kada se to vreme navršilo, ja, Navuhodonosor, podigao sam svoje oči prema nebu i razum mi se vratio. Tada sam blagoslovio Svevišnjeg, slaveći i veličajući onoga koji živi zauvek. Jer njegova je vladavina večna vladavina, a njegovo carstvo traje od naraštaja do naraštaja. Svi stanovnici zemlje ništa ne predstavljaju; on čini šta hoće s nebeskom vojskom i sa stanovnicima zemlje. Ništa ne može da zaustavi njegovu ruku, ili da mu kaže: „Šta to radiš?“ Istog časa mi se vratio razum, a uz moju carsku čast vratila mi se i slava i sjaj. Tada su me potražili moji savetnici i velikaši, pa mi je bilo vraćeno carstvo. Uz to sam postao još moćniji. Sada ja, Navuhodonosor, slavim i uzvisujem nebeskog cara, čija su sva dela istina, a putevi pravda; on je onaj koji može da ponizi one koji hode oholo.