Navuhodonosor im reče: „Da li je to istina Sedraše, Misaše i Avdenago, da ne služite mojim bogovima i ne klanjate se zlatnom kipu koji sam podigao? Jeste li spremni da padnete ničice i poklonite se kipu koji sam napravio kad začujete glas roga, frule, kitare, lire, gajdi, i svih ostalih svirala? Ako se ne poklonite, bićete istog časa bačeni u užarenu peć.“
Sedrah, Misah i Avdenago odgovoriše caru Navuhodonosoru: „Nije potrebno da ti odgovorimo na to. Ako već tako mora da bude, naš Bog kome služimo, koji može da nas izbavi iz užarene peći, izbaviće nas iz tvoje ruke. Ali ako to i ne učini, znaj, care, da nećemo služiti tvojim bogovima, niti ćemo se pokloniti kipu koji si podigao.“
Tada se Navuhodonosor toliko razbesneo na Sedraha, Misaha i Avdenaga, da mu se lice izobličilo. Onda je zapovedio da se peć ugreje sedam puta jače nego što se običavalo, i naredio jakim ljudima iz svoje vojske da svežu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u užarenu peć. Tako su ih svezali, pa su ih u njihovim plaštevima, odorama, kapama i ostaloj odeći bacili usred užarene peći. Pošto je careva zapovest bila hitna, a peć suviše užarena, plamen je ubio ljude koji su nosili Sedraha, Misaha i Avdenaga. Tako ova tri čoveka, Sedrah, Misah i Avdenago svezani padnu usred užarene peći.
Tada se car Navuhodonosor prepao, pa je brzo ustao. Rekao je svojim savetnicima: „Nismo li bacili tri svezana čoveka u užarenu peć?“
Oni odgovoriše: „Tako je, care.“
On odgovori: „A ja, evo, vidim četiri čoveka kako hodaju u ognju, a nisu ni vezani ni ozleđeni; četvrti izgleda kao sin bogova.“
Tada Navuhodonosor priđe vratima užarene peći i viknu: „Sedraše, Misaše i Avdenago, sluge Boga Svevišnjega, izađite i dođite ovamo!“
Sedrah, Misah i Avdenago izađu iz užarene peći. Zatim su se okupili satrapi, namesnici, upravitelji i carevi savetnici da pogledaju ove ljude kojima oganj nije naudio; kosa na glavi im nije bila oprljena, plaštevi im nisu nagoreli, a nije se osetio ni miris ognja na njima.
Tada Navuhodonosor reče: „Neka je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji je poslao svog anđela da izbavi svoje sluge! Oni su se pouzdali u njega, te nisu poslušali carevu naredbu, već su radije stavili svoj život na kocku, da ne bi služili i klanjali se ni jednom drugom bogu osim svome Bogu. Stoga izdajem naredbu, o narodi, plemena i jezici: svako ko vređa Sedrahovog, Misahovog i Avdenagovog Boga, biće rastrgnut na delove, a kuća će mu ležati u ruševinama, jer nema nikakvog boga koji tako može da izbavi!“